ДЕСИМИРОВИЋ Андрија-Андра

ДЕСИМИРОВИЋ Андрија-Андра – драмски глумац (Београд, 1858 – Београд, 20. IX 1886). Први пут је ступио на сцену 1876. у путујућој дружини Михаила Пешића, где је играо до 1878. Од 1878. до фебруара 1880. је члан СНП у НСаду, од 1880. до 1882. у НП у Бгду, од 1882. до 1884. поново код М. Пешића и поново у СНП од 1885. до марта 1886, када је тешко оболео и повукао се у Бгд код своје породице, где је исте г. и умро од туберкулозе. Аутор је и двеју драма: Јадна Мара и Глумац на умору (обе објављене у листу „Бачванин“ 1886). Био је изузетно интелигентан и образован глумац; осећајан и непосредан, он је у игру уносио много темперамента, полета, реалистичности и природности. „Има дара и воље за приказ млађахних љубавника у чему га потпомаже и витак стас и леп глас“ (Димитрије Ружић, Мемоари – Приказ комада „Чаша воде“ Ежена Скриба, Позориште, НСад 1886, бр. 28).

УЛОГЕ: Бернард (Наши робови), Радован (Потурица), Сељак (Вампир и чизмар), Маркез Д’Естре (Две сиротице), Хуго Винген (Великоварошани), Дерусо (Дружина), Окељ, Гроф Шузбери (Марија Стјуартова), Алфред Селденек (Прилепчиво), Јулије Прије (Милион), Послужитељ (Краљевић Марко и Арапин), Етјен (Стрелан), Аврам (Дебора), Мазереј (Посланички аташе), Спиглберг (Разбојници), Барон Префон (Господар од ковница), Мрђен (Градиња и син му Немања), Мурат (Ђурађ Бранковић), Карбоне (Језуита и његов питомац), Судија (Звонар Богородичине цркве), Бруно Бренат (Ултимо), Мишић (Кир Јања).

ЛИТ: К. Р., Г. Десимировић, Јавор, 1879, бр. 9, с. 285-286; А-м, (Српско народно позориште), Стражилово, 1886, бр. 4, с. 129-130; А-м, Звонар Богородичине цркве, Наше доба, 1886, бр. 21, с. 4; М. С. М., „Наши сељани“, позоришна игра из народног живота у 3 чина, написао Мита Поповић. Музика од Ј. Пачуа, Јавор, 1886, бр. 3, с. 85-91; М. С(ави)ћ, „Разбојници“, драма у пет чинова од Ф. Шилера, превели Ж. А. Шокорац и М. В. Вујић, Браник, 1886, бр. 11, с. 3; С. Лукин Лазић, Спомен Андри Десимировићу, некадашњем члану Српске народне позоришне дружине († 20/9 1886.), Позориште, НСад 1886, бр. 65, с. 257-258.

Б. С. С.