ЂОКОНДА (La Gioconda) – опера у 4 чина. Музика: Амилкаре Понкијели. Либрето: Тобиа Горио (Ариго Боито). Прво извођење у Милану, 8. IV 1876,  у нашој земљи 18. IV 1884.  у ХНК  Згб.

Прво извођење у СНП  16. X 1970. Превео: Станислав Винавер. – Рд. С. Вафијадис, к. г., дир. И. Топлак, сц. М.  Денић, к. г., к. С. Јатић, к-граф Б. Тонин; М. Алпар (Ђоконда), М. Скендеровић, А. Херћан-Бодрич (Лаура), Р. Немет, С. Дракулић (Алвизе), Ј. Јечменица-Инић, М. Врчевић-Бута (Ђокондина мајка), В. Цвејић (Енцо), Д. Мариновски (Барнаба), Н. Кнежевић (Цуане), Ф. Кнебл (Изепо), П. Микалачки (Један певач), М. Арабиен, Ф. Сван, Н. Бикицки, Д. Моцић (солисти у балету). – Изведено 17 пута, глед. 6128.

ЛИТ: С. Вафијадис, Говорећи о „Ђоконди“, Позориште, НСад 1970, бр. 2,  с. 2; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде“, Позориште,  НСад 1970, бр. 2,  с. 3 и 9; Р. Поповић, Велика оперска представа, Политика, 22. X  1970; O. Pándi, Gioconda. Az újvidéki operaegyüttes évadnytó bemutatója, Magyar Szó, 24. X 1970; И. Рацков, „Ђоконда“ од Амилкара Понкиелија, диригент Имре Топлак, Руковет, Суботица 1970, књ. XXXII, с. 682; Б. Рушкуц, Два добра потеза, Дневник, 7. II 1971; В. М(иросављевић), Аплаузи у прекрасној дворани, Дневник, 5. XII 1971; М. П., Атињанке у „Ђоконди“, Дневник, 18. II 1971.

В. П.