ЗВОНАР БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ (Der Glöckner von Notre-Dame) – романтична драма у 5 чинова с предигром. По роману Виктора Игоа Notre-Dame de Paris драматизовала Шарлота (Каролина) Бирх-Пфајфер. Прво извођење 1847. у Берлину, у нашој земљи 15. XII 1866. у ХНК Згб, под насловом Zvonar notre-damske crkve (Quasimodo).

Прво извођење у СНП 26. XII 1874. у НСаду. Превео: Јован Ђорђевић. – Рд. А. Хаџић; Д. Ружићка (Жервеза), М. Недељковићка (Мадлена), Л. Хаџићева (Фаншета, Ренарда), Љ. Зорићева (Нинета, Махијета), М. Максимовићева (Флерета), Љ. Недељковићева (Николет), П. Добриновић (Понс, Гренгоар), Ј. Божовић (Цигански арамбаша, Наредник краљевске гарде), Б. Хаџићева (Жена харамбаше), В. Марковић (Циганин, Кроло), Д. Ружић (Клод Фроло), Н. Недељковић (Квазимодо), А. Сајевић (Феб), Н. Зорић (Стотиник краљевских најамника), А. Лукић (Флетри), Ј. Поповићева (Ударда), Д. Вујић (Труљфу), xxx (Пепо), Ј. Бунић (Судија), И. Сајевићка (Есмералда).

Премијера у СНП 5/17. V 1879. у Старом Бечеју; Д. Ружићка (Жервеза), Б. Хаџићева (Мадлена), Л. Хаџићева (Фаншета, Ренарда), М. Рајковићка (Нинета, Махијета), М. Максимовићева (Флерета, Есмералда), xxx (Николет), П. Добриновић (Понс, Пјер Гренгоар), В. Марковић (Цигански арамбаша, Кроло), Ј. Поповићева (Жена циганског арамбаше, Ударда), Д. Ћирић (Циганин, Пепо), Д. Ружић (Клод Фроло), С. Рајковић (Квазимодо), А. Лукић (Феб), Р. Поповић (Стотиник краљевских најамника), Ђ. Банковић (Флетри), А. Десимировић (Судија), xxx (Наредник страже).

Премијера у СНП 9. II 1886. у НСаду; Д. Ружићка (Жервеза), З. Милојевићка (Мадлена), М. Максимовићева (Фаншета, Ренарда), С. Бркићева (Нинета, Махијета), С. Миљковићева (Флерета), М. Димитријевићева (Николет, Мадленино дете), А. Милојевић (Попс), М. Банић (Ци­гански арамбаша, Кроло), Ј. Добриновићка (Арамбашина жена, Ударда), xxx (Циганин), С. Кестерчанек (Клод Фроло), В. Миљковић (Квазимодо), М. Марковић Мика (Феб), А. Десимировић (Стотиник краљевских најамника), Д. Петровић (Пјер Гренгоар), С. Ђурђевић (Жан Флетри), В. Димитријевић (Судија), К. Васиљевић (Наредник краљевске страже), Л. Хаџићева (Есмералда).

Премијера у СНП 1. I 1892. у НСаду. – Рд. В. Миљковић; Д. Ружићка (Жервеза), С. Бакаловићка (Мадлена), С. Миљковићка (Фаншета, Ренарда), С. Миљковићева (Флерета), xxx (Николет), Ј. Жикић (Понс), К. Васиљевић (Цигански арамбаша, Кроло), К. Жикићка (Жена арамбаше), Д. Ружић (Клод Фроло), В. Миљковић (Квазимодо), М. Марковић Мика (Феб), Ђ. Бакаловић (Стотиник краљевских најамника), С. Стефановић (Гренгоар), Т. Станковић (Флетри), Ј. Добриновићка (Ударда), Л. Рајковић (Судија), Т. Илић (Наредник краљевске страже), В. Нигринова, к. г.  (Есмералда).

Премијера у СНП 1. I 1905. у НСаду. – Рд. Д. Спасић; Т. Лукићка (Жервеза), Д. Васиљевићка (Мадлена), Ј. Барјактаровићка (Фаншета), Д. Марковић Митица (Флерета), xxx (Николет), В. Виловац (Понс), С. Стефановић (Цигански арамбаша, Клопен), М. Николић (Кроло), К. Виловчевица (Кролоова жена), Ђ. Маџарић (Сељак), К. Васиљевић (Клод Фроло), Ј. Душановић (Квазимодо), М. Марковић Мика (Феб), А. Стојановић (Стотиник краљевских најамника), Д. Кранчевић (Гренгоар), В. Турински (Флетри), Д. Николићка (Ударда), С. Лијанка (Наредник краљевске страже), М. Тодосићка (Махијета), М. Марковићка (Есмералда). – Од 1874. до 1905. укупно најмање 28 представа.

Премијера у СНП 7. XII 1919. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 7 пута.

Премијера у СНП 29. V 1922. у Великом Бечкереку. Подела узета са плаката представе одржане 9. XII 1923. у Великој Кикинди. – Рд. М. Рајчевић;  М. Аћимовић (Понс), А. Аћимовићка (Жервеза, Сестра Ендила), Мала Стојанка (Флерета), Г-ца Поповић (Мадлена), Мали Сава (Николет), З. Петровићка (Махијета), М. Вукомановићка (Ренарда), Р. Павићевић (Један сељак), П. Спајић (Циганин), В. Јелићка (Циганка), Ж. Станисављевић (Клод Фроло), М. Рајчевић (Квазимодо), Б. Ђорђевић (Феб), Д. Петровићка (Ударда), Д. Павићевићка (Есмералда), М. Јелић (Клопен), П. Матић (Стотник), Наумовић (Први војник), Андрић (Пјер). – Изведено најмање 4 пута.

Премијера у СНП 30. X 1934. у НСаду. – Рд. Б. Кривецки, сц. М. Шербан. Подела узета са плаката представе одржане 26. IV 1936. у Вршцу. Режију Б. Кривецког обновио Д. Марковић Мита; О. Репак (Есмералда), Д. Марковић Мита (Клод Фроло), Ђ. Козомора (Феб), М. Шекулин (Жервеза), И. Душановићка (Мадлена), Р. Ферари (Махијета), А. Маслов (Пјер), В. Милин (Етјен, Сељак), Г. Николић (Клопен), Д. Кременовић (Квазимодо), Н. Стојановић (Стотник), Љ. Јовановић (Ударда), З. Николићка (Ренарда), В. Ивановић (Фонс), С. Савић (Цигански кнез), З. Ковачевић (Циганка). – Изведено од 1934. до 1937. укупно 17 пута.

Прво извођење у ДНП 26. V 1943. у Панчеву. – Рд. А. Верешчагин, дир. В. Путник, сц. В. Ребезов; О. Животићка (Жервеза), Т. Јеремићка (Мадлена), И. Душановићка (Фаншета), Љ. Животићева (Нинета), Л. Гојкићева (Флорета), Ђ. Симић (Николет), В. Милојевић (Понс, Етјен), М. Јелић (Сељак), В. Милин (Цигански арамбаша, Пепо), В. Јелићка (Његова жена), В. Ристић (Један Циганин, Кроло), Љ. Иличић (Клод Фроло), М. Симић (Квазимодо), М. Јаснић (Феб де Шантопер), Ж. Котрошан (Заповедник краљевских најамника), Р. Гојкић (Пјер Греноар), Ђ. Драгић (Један момак), М. Мирковић (Клопен Трулфу), М. Николић (Судија), Р. Шобота (Први војник), Ж. Мишчевић (Други војник), В. Фазловска (Ренарда), М. Гојкићка (Махијета), М. Верешчагина (Ударда Бертран), М. Петровићева (Есмералда). – Изведено 16 пута.

БИБЛ: В. Иго, Богородичина црква у Паризу, I–II, с француског превео Душан Л. Ђокић, Бгд 1898.

ЛИТ: →, „Звонар богородичине цркве“, Позориште, НСад 1874-1875, бр. 62. и 1, с. 255 и 3; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, Сремска Митровица 1878, бр. 10, с. 9; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1879, бр. 196, с. 2; С. К., „Звонар богородичине цркве“, Позориште, НСад 1879,  бр. 22, с. 86-87; Н., Гледали смо „Звонар богородичине цркве“, Родољуб, Сомбор 1881, бр. 2, с.  14; С., Звонар богородичине цркве, Позориште, НСад 1881, бр. 21, с. 83; -ћ, Вршац, 19. 2. „Звонар богородичине цркве“, од Иго-а, Застава, 1883, бр. 47, с. 2; др Д., Рума, 4. 8. „Звонар богородичине цркве“ драма у 5 чинова од Шарлоте Бирх Пфајферове, Застава, 1885, бр. 127, с. 3; С. М., Звонар богородичине цркве, Позориште, НСад 1886, бр. 28, с. 110-111; А-м, Звонар богородичине цркве, Наше доба, НСад 1886, бр. 21, с. 4; А-м, „Звонар богородичине цркве“ од Игоа, Бачванин, Сомбор 1891, бр. 40, с. 3; С., Звонар богородичине цркве, Позориште, НСад 1892, бр. 3, с. 11; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 4, с. 2; -н-ћ, У четвртак, 30. јануара даван је: „Звонар богородичине цркве“, Банаћанин, Велика Кикинда 1892, бр. 8, с. 3; С., „Звонар богородичине цркве“, романтична драма у 5 чинова, по роману Виктора Игоа, Браник, 1892, бр. 8, с. 4; Ј. Храниловић, „Звонар Богородичине цркве“, романтична драма у 5 чинова, са предигром, по Виктор Иго-вом роману „Notre Dame de Paris“ прерадила Шарлота Бирх Пфајферка, с немачког превео Ј. Ђорђевић, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141; Ј. Хр(аниловић), Звонар богородичине цркве, Позориште, НСад 1905, бр. 4, с. 14-15; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 50, с. 3.

Л. Д.