ЗЕЉКОВИЋ Владо

ЗЕЉКОВИЋ Владо – драмски глумац (Бања Лука, 2. X 1906 – 1990). Отац Никола,  службеник, родом из Босанске Крупе, мати Анка рођ. Бокоњић, домаћица, из Бање Луке. Школовао се у родном граду (основна скола), Тузли (нижа гимназија), а у Бањој Луци, Бгду и Приједору учио је занатску трговачку школу. Од најраније младости показивао је интересовање за сценску уметност и интензивно се бавио аматерским радом. После оснивања НП Врбашке бановине у Бањој Луци успешно полаже аудицију и ступа најпре као волонтер а потом у стални професионални ангажман од октобра 1931. На бањалучкој сцени провео је пет сезона (1931/32 – 1935/36). Сезону 1937/38. проводи у НПДб у НСаду, потом је члан позоришта у Сарајеву (1938-1941); од 1941. до 1944. је у Бгду, а по ослобођењу се прикључио културној екипи Прве пролетерске (1944-1945); поново је у НП у Сарајеву од 1945. до 1949, када је по сопственој жељи прешао у Бању Луку, где је и пензионисан, али је и после тога активан. З. глума на сцени делује природно и ненаметљиво и реалистичког је опредељења. Показивао је изразити смисао за хумор, импресивну маску, мимику и гест. Посебно се истакао у зрелом добу играјући ликове Крајишника. Кочићевог Давида Штрпца одиграо је око 800 пута,  широм наше земље. За своја сценска остварења добио је Награду „Веселин Маслеша“ (за креацију лика Давида Штрпца) и Орден рада II реда (1960). У Бањој Луци је 1981. прославио педесетогодишњицу уметничког рада.

УЛОГЕ: Сојкин муж (Др), Весерман (Контушовка), Др Федера (Матура), Јурка (Људи на санти), Јојкић (Силе), Јожи (Ослобођење Косте Шљуке), Хусреф (Хасанагиница), Мандл (Човек под мостом), Други гробар (Хамлет), Адолф Шварц (Покојник), Сима (Граничари), Јован (Ујеж), Добчински (Ревизор), Милоје (Вода са планине), Пецл (Признање).

ЛИТ: У. Чоб(анов), Социјални роман у комедији, Дан, 1937, бр. 262;  А-м, Delila, Napló, Суботица, 11. XII 1937; (У) Ч(обанов), Премијера „Граничара“ у Народном позоришту, Дан, 4. II 1938; А-м: A revizor, Napló, Суботица, 10. III 1938; 30 година умјетничког рада Владе Зељковића, књижица у издању НП Босанске крајине, Бања Лука 1960, с. 20; В. Миросављевић, Најбољи Давид Штрбац, Дневник, 5. IV 1970.

З. Т. Ј.