ЗАХРАДНИК Освалд (Osvald Zahradnik)

ЗАХРАДНИК Освалд (Osvald Zahradnik) – словачки драмски писац (Велики Бочков, Закарпатска Украјина, 16. XI 1932 – ). Син локалног млинара, почео је да ради као обућарски шегрт па електричар у варошици Свит, испод Татри. Као бистрог младића послали су га на приправни средњошколски курс, а одатле 1948. на Карлов универзитет у Прагу, где је завршио студије филозофије и психологије и почео да ради као просветни радник. Ускоро, 1961, запослио се као организатор и драматург једне прашке концертне и естрадне агенције. Преселивши се у Банску Бистрицу, до 1971. радио  је као режисер  на тамошњем радију. Од 1971. до 1973. био је главни уредник Радија у Братислави; потом је, од 1973. до 1976, био запослен у Министарству културе Републике Словачке. Драмом Словенског народног дивадла руководио је од 1976. до 1979, а од 1979. је био стално ангажован у Савезу словачких драмских уметника. Почео је да пише још као режисер на радију, природно – радио-драме, у ствари исповести човека који је прошао сурову школу живота и убеђен је да добро (над злом) може завладати само ако људи приону да га стварају а не само да га вербално призивају; такође, по њему, добро није дело само великих и моћних него пре свега обичних, неприметних, али осећајних и неегоистичних појединаца. Тако су настале оригиналне З. радио-драме Светост наивности, Шок, Повратак, Привиђење (изведено и на Радио Згбу), Убиство у институту Ферми, Портрет непознате, Имела за Романа, Паучина, тв-драма Кров бекства и тв-серија Тридесет девет степени у хладу. У међувремену је постао и значајан позоришни писац. Г. 1972. Словачко народно позориште приказало је његову прву драму, Соло за часовник (Solo prebicie hodiny), која је у току две сезоне постала хит чехословачких а и многих иностраних позоришта. Управо ову драму је Московско уметничко академско позориште одабрало за Фестивал чешке и словачке драме (1973). Г. 1974. исто позориште приказало је и друго З. дело, сатиричну комедију Зурабаја (Zurabája alebo Epitaf pre živého), а већ у следећој сезони позориште у Трнави је играло његову драму Прескочи своју сенку (Prekroč svoj tieň). Словачко народно позориште је 1976. поставило још један његов комад – Сонатина за пауна (Sonatína pre páva), коју су после успешних извођења у Чехословачкој на репертоар ставили Пушкиново позориште у Лењинграду и експериментално позориште „Játek szin“ у Будимпешти. У СНП је његов комад Соло за часовник изведен под насловом Коме откуцава часовник, уприличен под командом „братиславске поставе“: режија Тибор Раковски, сц. Ладислав Вихођил и к. Хелена Безакова, а премијери (16. I 1979) је присуствовао и аутор. „Већ у вези са прашком изведбом Сола за часовник је констатовано да је З. ушао у словачку драму као безбрижни луталица: ’Баш ме брига за ваше конвенције, ја волим човека, а да бих могао и гледаоцу да га представим као добро створење у суштини, пристајем на ваше услове: дијалог, чин, наступ… али ништа више!’ Овом драмом писац као да признаје конфликт само под кожом драме, као да у принципу радо прихвата грађу класичне драме, али засад нека га тиме не узнемиравају јер је његов јунак крхко биће, које тражи своје место на овом свету, и аутор му то омогућава, али не водећи га за руку, не саветујући и упозоравајући, то оставља педагозима… Озбиљно, један од централних знакова З. драме је градирајућа, све осећајнија абсенција мирног и хармоничног односа према околини, према најближима. То је симптом болести претехнизованог друштва и аутор трага за разлозима нарушених људских односа, суптилно удубљен у дисхармонију свакодневног живота човека, али и мимо њега, у свету јурњаве, великих и малих дезилузија, с осећањем мање зависности (једног од другог, у карактеру времена), тако да је у тананој пауковој мрежи односа сачувана доминантна нијанса игре: дискретна равнотежа између осмеха и суза. Аутору дијалог служи за размену аргумената који носе хиперболу приче која се одвија, иако се он више труди да поетично захвати проблем моралне лепоте, него истине. Наиме, истина је сложе­на и слојевита. Треба спознати њен руб и лице, да би се могао тражити излаз из осећајно опустошеног света…“ (Антон Крет у листу „Позориште“).

БИБЛ: Коме откуцава часовник (Solo prebicie hodiny), прев. Т. Бабовић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1976.

ЛИТ: Д. Николић, О јучерашњем свету без носталгије, Дневник, 16. I 1979; М. Кујунџић, Лифт-бој и остали, Дневник, 18. I 1979; В. Мићуновић, Прича о генерацијама, Политика, 18. I 1979; А-м, Освалд Захрадник присуствовао премијери своје драме у СНП, Дневник, 19. I 1979; А. Крет, Соло за аутора, Позориште, НСад 1979, бр. 3, с. 15.

В. В.