ЖИВКОВИЋ Милан – драмски глумац (Пожаревац, 13. II 1894 – Београд, 14. V 1970). Завршио је седам разреда гимназије. Први пут је ступио на сцену 1. XI 1913. у НП у Скопљу. Од 1919. до 1920. је био у путујућем позоришту „Гундулић“ у хотелу „Таково“ у Бгду под управом Љубомира Рајичића Чврге, од 1921. до 1922. у Подрињском повлашћеном позоришту Душана Животића, крајем 1922. у позоришту код „Боровог парка“ у Бгду под управом Благоја Бироа, од 1923. поново код Д. Животића; од 1931. до 1932. је радио у Градском позоришту у Пожаревцу, од 1932. до 1933. у НП на Цетињу, од 1934. до 1935. у НП Бгд – Секција за Дунавску бановину у НСаду, од 1935. до 1936. у Градском народном позоришту у Крагујевцу, од 1936. до 1939. у НП у Скопљу, од 1939. до 1946. у НП у Бгду, од 1947. до 1953. у Београдском драмском позоришту и од 1953. до 1955. у Београдској комедији односно у Хумористичком позоришту. Успешно је тумачио карактерне и комичне улоге с потребном студијом, уметничком мером и природно у занимљивој и разноврсној карактеризацији ликова. Његов изразито јак темперамент испољавао се у најчешће динамичној и надахнутој игри. Његова дикција је била врло правилна и тонски добро постављена.

УЛОГЕ: Сељак (Шаран), Ставра Јаре (Зона Замфирова), Професор (Пут око света), Фред Гарет (Оно што се зове љубав), Царски коморник (Магелона), Кнез Шчербацки (Ана Карењина).

ЛИТ: А-м,  „Оно што се зове љубав“ од Едвина Берка, Југословенски дневник, 1935, бр. 20, с. 4; А-м, Народно позориште у Петровграду, Дан, 1935, бр. 22, с. 8.

Б. С. С.