ВРЧЕВИЋ-БУТА Мирјана

ВРЧЕВИЋ-БУТА Мирјана – оперска певачица, мецосопран (Жомбоља, код Темишвара, 18. V 1922 – Нови Сад / Институт Сремска Каменица, 24. XI 1991). Супруга диригента Лазара Буте (в); син Бошко уредник у редакцији озбиљне музике Радио НСада. Гимназију је завршила у Зрењанину 1940. и посветила се певачким студијама – приватно код Е. Маријашеца па код Р. Ертла. Као службеник била је запослена: од 1. VIII 1945. до 30. IV 1946. у Војвођанском народном млекарству у НСаду, од 1. I 1947. до 31. X 1947. у „Житопромету“ у Вршцу и НСаду и од 1. XI 1947. до 1. VII 1948. у новосадском „Месопромету“. Од 1. VII 1948. до пензионисања, 15. VIII 1975, била је солисткиња Опере СНП (са изузетком сезоне 1955/56, коју је, као државни стипендист, провела на специјализацији на Музичкој академији у Бечу). Најдаровитији мецосопран СНП, уз то висока, стасита и визуелно маркантна, певала је узорном дикцијом, са лепим осећањем музичке фразе, јасним подвлачењем смисла текста и посвећујући велику пажњу глумачкој страни својих улога. Влада Поповић је о њеном гласу написао: „Глас јој је био седефасто сребрн, густ, звучан и продоран – јасни, светли мецосопран, уједначен у целом регистру до мере на којој су јој могли позавидети и неки од славних мецосопрана с великих оперских сцена. Нарочито јој је високи центар био украшен дивном сребрном облином. Често ми се чинило да је њен јасни и чисти глас озрачен неком тананом, флуидном, оплемењујућом плавом нијансом, коју дуго нисам успевао да формулишем. Тек касније, када ни она ни ја нисмо више припадали оперској сцени, јавила ми се слика горског потока који је изронивши на осунчани пропланак понео у својој као суза бистрој води одсев небеског плаветнила. Истог тренутка учинило ми се да сам открио природу плаве нијансе у тембру њеног гласа.“ Носилац је Ордена рада са сребрним венцем (1961), Октобарске награде града НСада (1973) и Златне медаље „Јован Ђорђевић“ (1989).

УЛОГЕ: Грофица Чепрано (Риголето), Један пастир (Тоска), Марселина (Севиљски берберин), Мадалена (Риголето), Ацучена (Трубадур), Сузуки (Мадам Батерфлај), Берси (Андре Шеније), Шарлота (Вертер), Лола, Лучија (Кавалерија рустикана), Марта (Фауст), Говедарка (Морана), Олга (Евгеније Оњегин), xxx (Амелија иде на бал), Амнерис (Аида), Хиврја (Сорочински сајам), Кончаковна (Кнез Игор), Павлина (Пикова дама), Госпођа Флора (Медијум), Марта врачара (Женидба Милошева), Марина Мнишек (Борис Годунов), Флора (Травијата), Јеле (Еквиноцио), Кнегиња Еболи (Дон Карлос), Дома (Еро с онога свијета), Јевросима (Кнез од Зете), Лудмила (Продана невеста), Шјора Петрунила (Мала Флорами), Кармен (Кармен), Госпа Дара (Власт и Аналфабета), Леонора (Фаворита), Терезија (Госпођица Жужи).

ЛИТ: Н. Петин, Опера „Тоска“  у Војвођанском народном позоришту, СВ, 19. III 1949; Н. Петин, Поводом премијере „Мадам Батерфлај“ у Н. Саду, НС, 1951, бр. 11, с. 1; Н. Петин, Штраусов „Слепи миш“, СВ, 13. VII 1951; Н. Грба, „Вертер“ на сцени Новосадске опере, СВ, 7. VI 1952; Н. Петин, Алтернације у опери „Кармен“, Дневник, 7. I 1953; М. Ивановић, Последња оперска премијера у Н. Саду, НС, 1953, бр. 55-56, с.2; Ј. Путник, Драма о вечно људском, Дневник, 16. X 1953; Н. Петин, Опера „Морана“ у Новом Саду, НС, 1954, бр. 81, с. 1-2; Д. С., Новосађани наступили са „Отелом“ и „Балом под маскама“, Дневник, 6. VII 1954; Н. Грба, „Евгеније Оњегин“ на сцени Новосадске опере, Дневник, 15. III 1955; Др А. М., Концерт чланова Опере из Новог Сада, Зрењанин, 7. V 1955; Н. Грба, „Аида“ на сцени новосадске Опере, Дневник, 20. XI 1955; А-м, Чланица Опере М. Врчевић одлази на усавршавање у Беч, Дневник, 25. XI 1955; М. Б(абинк)а, Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 14. XII 1956; Б. Драгутиновић, Мусоргски: „Сорочински сајам“, Дневник, 27. XII 1956; Н. Грба, „Андре Шеније“, Дневник, 14. II 1957; Др А. М., Заслужени реноме, Зрењанин, 1. VI 1957; С. Ст(анић), „Пикова дама“, Дневник, 3. II 1959; М. Логар, Погођена атмосфера, Дневник, 7. II 1959; Н. Грба, „Пикова дама“ на сцени Новосадске опере, НС, 1959, бр. 141, с. 3; Н. Грба, „Борис Годунов“, Дневник, 22. XI 1960; М. М-Ш., Два гостовања у Новосадској опери, Дневник, 20. II 1963; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Ј. Шулхоф, Уверљив утисак, Дневник, 18. II 1965; Л. В., Премијера „Трубадура“ уз помоћ гостију?, Дневник, 15. XII 1966; А-м, Уочи додељивања октобарских награда Новог Сада. Предложени кандидати, Дневник, 15. X 1967; В. Поповић, Мирјана Врчевић-Бута, Позориште, НСад 1969, бр. 1, с. 12; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде“, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 3 и 9; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 124; А-м, Високо признање члановима СНП-а, Позориште, НСад 1973, бр. 3, с. 1-2; М. Кујунџић, In memoriam. Најславнија новосадска Кармен, Дневник, 26. XI 1991; А-м, Преминула Мирјана Врчевић-Бута, Политика експрес, 1. XII 1991.

В. В.