ВИНЦЕ Жигмонд (Zsigmond Vincze) – мађарски композитор и диригент (Сомбор, 1. VII 1874 –  Будимпешта, 30. VI 1935). Јеврејског је порекла: отац Шандор Вајс био је трговац житом, мати Магдолна рођ. Франк. На Високој Музичкој школи у Будимпешти је до 1898. студирао виолину, певање и теорију музике (код педагога Кароља Агхазија, Имрета Беловича и Јожефа Валдбауера). Од 1901. до 1930. радио је као диригент разних ансамбала у Будимпешти и у Краљевском театру у Сегедину. Аутор је неколико оперета које су му извођене у мађарским позориштима: Забрањени пољубац (Tilos a csók, 1909), Пуковник Лимунада (Limonádé ezredes, 1912), Тетка Лени (Léni néni, 1914), Циганска грофица (A cigán grófné, 1920), Хамбуршка невеста (A hamburgi menyasszony, 1922), Гардиста (A gárdista, 1923), Јуначина (Az erősebb, 1924), Ана-бал (Anna-bál, 1925), Мајами (Miami, 1925), Златни лабуд (Aranyhattyú, 1927), Пољубац и незнатност (Kiss és Kis, 1927), Златоруно јагње (Az aranyszőrű bárány, 1929), Хусаров плен (Huszárfogás, 1930), Десно бива – петица (Jobb mint otthon, 1930). Зближивши се у Сегедину са породицом музичких уметника Кулињи, са певачима Маријом и Мартоном и њиховом колегиницом вокалном солисткињом Аном Биро, успео је да сними и изда једну грамофонску плочу још 1904. Заједно са Ернеом Кулињијем (в) прерадио је либрето Брамера (в) и Гринвалда (в) Љубичица са Монмартра (музика И. Калмана), која је у СНП изведена 1960.

В. В.