ВИНАВЕР Станислав – књижевник, преводилац и дипломата (Шабац, 1. III 1891 – Нишка Бања, 1. VIII 1955). Отац Аврам Јосиф био је лекар, мати Ружа пијанисткиња. Седам разреда гимназије завршио је у Шапцу, а матурирао је у Првој београдској гимназији 1909. Већ тада је почео да сарађује у „Српском књижевном гласнику“ и „Босанској вили“ објављујући песме и прозне радове. Студирао је на Сорбони у Паризу физику и математику, али је редовно посећивао часове филозофије код Анрија Бергсона и часове клавира код угледне француске пијанисткиње Ванде Ландовске. Почетком Првог светског рата прикључио се Скопском ђачком батаљону „1300 каплара“. Када је му је отац 1915. умро од маларије, са мајком се преко Албаније повукао на Крф, а одатле 1917. у Русију, где је остао до 1919. Вративши се у домовину запослио се као писар Уметничког одељења Министарства просвете; био је један од уредника „Републике“, библиотеке „Албатрос“, која је објавила кључне књиге српског модернизма, и сарађивао са мноштвом часописа, претежно са београдским листовима „Политика“ (1922. дописник из Немачке) и „Време“. Од 1927. до 1930. био је аташе за штампу при Друштву народа у Женеви и Берну, од 1930. до 1933. аташе за штампу југословенског посланства у Берлину, од 1934. до 1938. је у Централном прес-бироу у Бгду и од 1938. до 1941. аташе за штампу у југословенском посланству у Прагу. Као официр југословенске краљевске војске заробљен је 1941. и ратне г. је провео у логорима у Оснабрику, Стразбуру и Бекенбрикеу. После рата био је запослен у Танјугу (1945-1949), потом у редакцији листа „Јеж“ и као редован сарадник београдског Радија. Од мноштва белетристике, критика, путописа, теоретских и полемичких чланака, за СНП су најзанимљивији В. позоришни преводи. У СНП су изведени: Ђаволов ученик Џ. Б. Шоа и Добри војник Швејк Ј. Хашека – А. Фенцла (превео заједно са П. Вујичићем) и либрета за Понкиелијеву Ђоконду и Пикову даму П. И. Чајковског.

В. В.