ВИГИ Рената

ВИГИ Рената – драмска глумица (Нови Сад, 23. IX 1951 – ). Завршила је Драмски студио СНП 1972. Први ангажман остварила је у новосадском Позоришту младих (6. IX 1973 – 30. IX 1976), а потом прешла у Драму СНП (1. X 1976), где је остала до пензионисања, 23. IX 2016. На 27. сусрету војвођанских позоришта у Суботици (1977) добила је глумачку награду за улогу Ђине у Гастарбајтер опери; добитник је и похвале Удружења драмских глумаца Србије (1980) за улогу Агафје у Чинговој Пасквелији. Још као полазник Драмског студија играла је у представама СНП; нарочито је запажена у Ршумовићевој Шуми која хода. Лепе појаве, ванредног гласа и музикалности, са смислом за сценски покрет и игру, В. је играла младе и савремене девојке и субрете обилато користећи своје певачке и играчке способности и могућности. Била је стални члан вокално-инструменталног састава „Лабораторија звука“.

УЛОГЕ: Певач сонгова (Ујеж), Ђина (Гастарбајтер опера), Милена (Мала ноћна алгебра), Даша Висоцка (Коме откуцава часовник), Агафја (Пасквелија), Валерија (Лов на дивље патке), Софија (Зла жена и џандрљив муж), Старица (Долња земља), xxx (Глас којим говори ватра), Дама друга (Венчање), xxx (Хајд’ у парк кабаре), Лепојка (Капетан Џон Пиплфокс), Милева Николин (Светислав и Милева), Јованка (Протекција), Грејс Шели (Владајућа класа).

ЛИТ: М. Кујунџић, Радовање гњилом семену, Дневник, 26. I 1977; С. Божовић, На путу до резултата; Вечерње новости, 28. I 1977; С. Св. Милетић, Отуђеност без заштите, Борба, 8. II 1977; Д. Николић, Црвене зоре пасквелске. Живко Чинго: „Пасквелија“, Дневник, 11. X 1979; В. Мићуновић, Премијера Чингове „Пасквелије“; Политика, 11. X 1979; К. Савић, Глумцима с љубављу. Рената Виги, едиција „Стражилово“, Ириг 1980, с. 100-101; П. Матеовић, Мук уместо смеха, Политика експрес, 12. III 1981; М. Кујунџић, Похвала глупости и остало, Дневник, 24. I 1982; М. Кујунџић, Тамбурашко посело, Дневник, 16. III 1983; Д. Пенчић Пољански, Светислав и Милева, Радио Бгд, Други програм, 18. III 1983; Р. Путник, Светислав и Милева, Радио Бгд, Трећи програм, 21. III 1983; М. Кујунџић, Право на лудило, Дневник, 21. V 1985.

Д. В. и М. Л.