ВЕЖИЋ Владислав – књижевник (Селине, Далмација, 29. IV 1825 – Вараждин, 16. VIII 1894). Гимназију је завршио у Задру, гдје је објавио прве књижевне радове, а право 1847. у Згбу, гдје је 1848. постао перовођа Банског вијећа. Од 1854. је одвјетник и јавни биљежник у Вараждину. Сурађивао је као ђак у задарској „Зори Далматинској“, а у Згбу у „Даници“, „Невену“ и „Виенцу“. Уређивао је 1848-1850. „Опћи загребачки коледар“,  који је имао обиљежје књижевног алманаха. Његове пјесме и епови прожети су патриотским духом илирског препорода и романтизма; у погледу језика поводи се за Вуковом школом и народном пјесмом. Познавајући добро неколико европских језика дао је низ пријевода и препјева који се одликују вјерношћу и пјесничким духом. Збирку првих пријевода издао је под насловом Виенац францускога, талијанскога и шпањолскога забавнога књижества, Згб 1852. Важнији су му пријеводи Молијера (Скупац, Силом болесник), Гетеа (Ифигенија на Тавриди, Армин и Доротеја), Шатобријана (Атала), Фоскола (Гробови), Скриба (Чаша воде, Госпођице од Сен-Сира), Леопардија и Љермонтова. У СНП је изведен његов пријевод Чаша воде од Е. Скриба.

БИБЛ: Eugène Scribe, Чаша воде или посљедице и узроци, у збирци пријевода Виенац францускога, талијанскога и шпањолскога забавнога књижества, Згб 1852, с. 157-304; Сигетски јунак Никола Зрињски, спјев, Вараждин 1867; Милованке, пјесан у славу старца Милована, Згб 1896.

ЛИТ: А-м, Владислав Вежић, некролог, Народни лист, Задар 1894, бр. 69 и 70; (А. Петравић), Владислав Вежић, хрватски пјесник из Далмације, Народни лист, Задар 1894, бр. 74; А-м, Владислав Вежић, некролог, Обзор, Згб 1894, бр. 187, 188, 190; А-м, Владислав Вежић, Просвјета, Згб 1894, бр. 17, с. 542; А-м, Владислав Вежић, Виенац, Згб 1894, бр. 33, с. 532 и бр. 34, с. 542-43; И. Милчетић, О Владиславу Вежићу, предговор књизи Милованке, Згб 1896.

С. Б.