ВЕСНИЋ-ВАСИЉЕВИЋ  Анђелија – глумица (Чуруг, 4. XI 1929 – Нови Сад, 22. XI 2020). Потиче из свештеничке породице: њен отац, јереј Бранко Вакањац, убијен је 1942. у рацији у Јужној Бачкој. Прве глумачке кораке направила је у Аматерском позоришту у Апатину, где је била запослена у Пивари од 15. X 1947. до 17. X 1948. Завршила је Државну позоришну школу у НСаду 1951. у класи Јурија Ракитина и свог будућег свекра Радослава Веснића. Први ангажман уследио је у бањалучком НП, где је била ангажована од 1. VIII 1951. до 31. VIII 1954; потом је, од 1. IX 1954. до 31. VIII 1956, провела у НП у Сомбору. Лепа и талентована глумица, уздржаног темперамента, меког, топлог и пријатног гласа, претежно је тумачила наивке. Мада недовољно искоришћена, стрпљењем и савесним, упорним, студиозним радом успела је да заузме место при врху у глумачком ансамблу СНП, где је наступала од 1. IX 1956. до пензионисања, 31. XII 1981, али је наставила да игра и као пензионер. Радила је са аматерима широм Војводине, а безброј пута је бесплатно играла за оболелу децу (на Принциповцу редовно, а и другде). „Глумица свестраних могућности, оспособљена да са успехом тумачи и улоге наивки и тзв. лирског фаха, али исто тако и драмске, карактерне и комичне роле, она је у каријери доживела судбину глумаца који су могли да играју сваку улогу која им се додели: такви глумци се, скоро по правилу, не усмеравају на задатке протагониста него на оне који су за успех представе од великог значаја – улоге средње по обиму, па и епизодне када затреба, али зато важне за функцију представе и њено дејство. Свакој таквој улози прилазила је са пуном озбиљношћу и одговорношћу, веома савесно и радно и остваривала их на високом нивоу“ (Л. Дотлић у образложењу предлога за награду „Искре културе“, 1981). На 6. Стеријином позорју добила је награду „Вечерњих новости“ за улогу Милице у Избирачици (1961). Први супруг јој је глумац Борислав Веснић (в), а други Драгослав Васиљевић (в), дугогодишњи директор Технике СНП; сестра Богданка Вакањац такође је била глумица, а син Бранислав Веснић радио је у Маркетингу СНП.

УЛОГЕ: Његина (Таленти и обожаваоци), Лујза (Сплетка и љубав), Млада дама (Вечити младожења), Јулија (Ромео и Јулија), Прва дворкиња (Богојављенска ноћ), Изабела (Витез чудеса), xxx (Војводина), Први дух (Љубав дон Перлимплина), Марија (Свјетионик), Хермија (Сан летње ноћи), Аница (Машкарате испод купља), Ивет (Бобо), Роза (Тетовирана ружа), xxx (Страдија), Катарина Фјодоровна (Понижени и увређени), Цуретак (Доживљаји Николетоине Бурсаћа), Лис (Матуранти), Врањица (Клупко), Ана Болен (Хенрих VIII и његових шест жена), Милица (Избирачица), Зинка (Иркутска прича), Дара (Вук Бубало), Сузана (Осам жена), Ежени (Резервиста), Баба (Три угурсуза), Лепојка прва (Дона Розита или Говор цвећа), Лујза, Мимика и Отилија (Вечити младожења), Агра (Три бекрије), Поли Печом (Просјачка опера), Г-ђица Дивал и Настојница (Јаје), Ракила (Поп Ћира и поп Спира), Палмира (Позабави се Амелијом), xxx (Плави зец), Лујза (Фамилија Софронија А. Кирића), Жена (Недеља у Њујорку), Жофика, Мици и Илонка (Трактат о слушкињама), члан женског хора (Слово светлости), Елза (Анатолове љубави), Фелисита (Госпођа Бовари), Розика (Развојни пут Боре Шнајдера), xxx (Велики мак), Силвија (Нисам Ајфелова кула), xxx (Село Сакуле, а у Банату), Салика (Адам и берберин), Грофица Кјарели (Кавијар и сочиво), Марија (Ноћ за Марију), Г-ђица Флинти (Флора господина Флоријана), Марија Антоновна (Ревизор), Паливецова (Добри војник Швејк), Сељанка (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Друга грађанка (Посета старе даме), Дара (Госпођа министарка), Николија (Грађанин племић), Протићка (Др), Елен (Сламни шешир), Јелица (Љубавно писмо), Сушићка (Ујеж), Герта (Гастарбајтер опера), xxx (Сакуљани, а о капиталу), Марта (Поп Ћира и поп Спира), Фрида (Драги Антоан), Стрина (Долња земља).

ЛИТ: Р. Веснић, Из Лођа у Варшаву – Даљи успеси, Дневник, 3. IV 1958; Ј. Виловац, „Тетовирана ружа“ Тенеси Вилијемса, Дневник, 2. XI 1958; М. К(ујунџић), Новосадски Николетина, Дневник, 30. IV 1959; С. Ст(анић), Прилика за младе, Дневник, 16. X 1959; М. Кујунџић, Сукоб младих и старих, Дневник, 20. X 1959; Ј. Виловац, Вредносна инспирација, Дневник, 18. X 1960; А-м, Играли смо за Тита, Дневник, 9. II 1961; В. У(рбан), Драмски студио, Дневник, 12. VII 1964; В. У(рбан), Деци целог света, Дневник, 24. XII 1964; Д. Поповић, Четири савремене драме, У позоришту, НСад 1973, с. 145-170; Ј. П(утник), Пет представа најмлађе генерације, НС, 1951, бр. 13-14, с. 5; О. Новаковић, Атрактивни почеци, НС, 1958, бр. 136, с. 8; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд 1963, бр. 22, с. 44; К. Савић, Глумци на годишњем одмору, Позориште, НСад 1970, бр. 1 с. 12; К. Савић, Од Јулије до Г-ђе Протићке, Позориште, НСад 1974, бр. 7, с. 8; А-м, Ђаковићева „Раскрсница“, СВ, 27. V 1951; М. Бабинка, А младић, где је младић, Дневник, 5. II 1957; М. Бабинка, Бродови не питају за срце, Дневник, 2. IV 1957; Ј. Виловац, „Машкарате испод купља“, Дневник, 11. X 1957; Р. Веснић Млађи, Позориште као судбина или Прича о Анђи, Браци, Банету и позоришту, НСад 2017; А-м, Одлазак глумице Анђелије Веснић Васиљевић, Дневник, 25. XI 2020, с. 10; Б. Г. Т., Тихи одлазак Анђелије Веснић Васиљевић, Политика, 26. XI 2020, с. 12.

М. Л.