ВЕСЕЛИНОВИЋ-ЋОСИЋ-АНДОНОВИЋ Бранка – глумица (Стари Бечеј, 16. IX 1918 – Београд, 8. II 2023). Завршила је трговачку академију у НСаду 1935. и Глумачку школу у Бгду 1938. Од 1. IX 1938. до краја сезоне 1939/40. члан је НПДб у НСаду, од 1940. до 1941. Уметничког позоришта у Бгду, од 1945. до 1947. НП у Бгду и од 1947. у Југословенском драмском позоришту у Бгду. Током четири деценије свог уметничког рада остварила је на сцени овог позоришта низ запажених улога у домену комедије и драме. Афирмисала се као свестрана карактерна глумица, прецизне и духовите реалистичке опсервације, са тананим смислом за бизарност у унутарњој и спољној карактеризацији ликова. Њен урођени комичарски дар, смисао да открије необичност и слојевитост карактера, маштовитост у проналажењу ексцентричних детаља – помогли су јој да оствари галерију рељефних и атрактивних улога у комедијама Стерије, Нушића, Плаута, Џонсона, Гогоља, Чехова, Мајаковског и др. У својим најцеловитијим и најуспелијим глумачким остварењима она је досезала до феномена трагикомичног, дубоко скривеног у сржи карактера. Откривала је на свој оригиналан и неочекиван начин смех кроз сузе. Њена креација Гине у Нушићевој Ожалошћеној породици је најблиставији пример таквог глумачког поступка. Елементи које је пронашла у тој улози били су необично блиски савременој комедији апсурда. У драмском репертоару она је посведочила своју глумачку свестраност. Њена мајорица Иконић у драми В. Вуча Балада о аждаји и јунаку била је фасцинантни лик у којем се животна убедљивост винула до поетске истине. У првој премијери Југословенског драмског позоришта са успехом је играла Францку у Цанкаревом Краљу Бетајнове. Играла је велик број драмских улога у делима Лопе де Веге, Пирандела, Јуџина О’Нила, Диренмата, Брехта, Биена, Бихнера, Достојевског, М. Предића, Бабеља и др. У САД у Универзитетском театру „Lawrence“ у Канзасу на енглеском језику је тумачила насловну улогу у Брехтовом делу Мајка Храброст. Поседује и изразити смисао за импровизацију. Та њена особина дошла је до пуног изражаја у њеним успешним и многобројним естрадним наступима, као и у маштовитим и популарним програмима за децу у којима је сјединила уметност живог глумца са поетским светом лутке. Добила је 1964. Стеријину награду за креацију Гине у Нушићевој Ожалошћеној породици. Носилац је Ордена рада са златним венцем, именована је 1988. за амбасадора УНИЦЕФ-а у СФРЈ. Портретисали су је Деса Пантелић (уље на платну, 1963) и Миленко Шербан (пастел, 1969). Супруг Млађа Веселиновић (в) је такође био глумац.

УЛОГЕ: Розика (Моји ђетићи), Лујза (Сплетка и љубав), Евица (Евица у граду), Анка (Госпођа министарка), Лидија (Мамзел Нитуш), Анчица (Покондирена тиква), Хермија (Сан летње ноћи).

ЛИТ: М. С. Кронић, Нови репертоар и нове снаге Народног позоришта кнеза намесника Павла, Дан, 1933,  бр. 192, с. 4; А-м, Гец-Мијушковић: „Моји ђетићи“, Дан, 1939, бр. 267, с. 8; А-м, Јован Стерија Поповић: „Покондирена тиква“, Дан, 1939, бр. 284, с. 7; Б. Чиплић, Сплетка и љубав, Дан, 1939, бр. 291, с. 4; А-м, Мејак и Мило: „Мамзел Нитуш“, Дан, 1940, бр. 28, с. 4; А-м, Јубилеј Бранке Веселиновић, Позориште, НСад 1969, бр. 6-7, с. 11; Р. Ђорђевић-Масникоса, Јубилеј Бранке Веселиновић, Сцена, 1969, бр. 2, с. 193-195; М. Татић, Бранка Веселиновић, Позориште, НСад 1970, бр. 2, с. 13.

М. Б.