ВЕБЛЕ Марко

ВЕБЛЕ Марко – драмски глумац, оперетско-оперски певач, сценограф и декоративни сликар (Вараждин, 1878 – Осијек, 1937). Први пут је ступио на сцену 1897.  у Хрватском драматском друштву у Вараждину под управом Драгутина Фрајденрајха. На гостовању овог тада угледног позоришта у Мостару 1900.  истакао се као добар глумац и веома се допао мостарској публици. Почетком 1901. прихватио је понуду Дилетантске дружине Хрватског пјевачког друштва „Хрвоје“ у Мостару, па је од јесени 1901. до лета 1907. припадао овом позоришту, где је радио као руководилац, редитељ, сценограф и глумац. Све те дужности у „Хрвоју“ у којем су се окупљали хрватски аматери, насупрот „Гуслама“ са српским извођачима на челу са најистакнутијима – Алексом Шантићем и  Светозаром Ћоровићем, обављао је с великим одушевљењем и успехом, на опште задовољство мостарског света и штампе, нарочито рецензената мостарског листа „Освит“. Од 1907.  до 1908. је био у путујућој трупи Милоша Милошевића, од 1909. до 1911. у дружини Николе Хајдушковића и Р. Млинарића и од 1912. до рата најпре у Хрватском покрајинском казалишту под управом Михаила Ере Марковића, а затим у угледној путујућој дружини Ђуре Протића. После ослобођења, од 1919. до 1920. је радио у ХНК у Осијеку, а од 1921. до 8. IV 1925.  био је члан СНП, односно етатизованог НП у НСаду. Да би могао стећи државну пензију, 8. IV 1925. је постављен за члана НП у Бгду (формално), а 30. IV 1925. је пензионисан. И као пензионер је, до 1. IV 1928, у НП у НСаду радио као хонорарни сценограф и технички шеф. Двадесетпетогодишњицу свога уметничког рада прославио је 7. XII 1922. у НП у НСаду као Клеменс Вурцбахер у оперети Барун Тренк Срећка Албинија. Одликован је Орденом Светог Саве V степена 1925. В. је, уз управника и глумца Брану Цветковића (в), значајан уметнички пионир у области сценографије и декоративног сликарства на новосадској сцени у драми, опери и оперети, о чему сведоче често ласкава признања у новосадској штампи. Његова ћерка Злата В. (в) такође се бавила глумом, али кратко и са мање успеха.

СЦЕНОГРАФИЈЕ: Чаробни стрелац, Бајадера, Хофманове приче, Плава мазурка, Мандарин, Зора, дан и ноћ, Фраскита, Грофица Марица, Последњи валцер, Господин Полишинел.

УЛОГЕ: Јумпловиц (Дротар), Вурцбахер (Барун Тренк), Келнер (Кнегиња чардаша), Пинпринет (Бајадера), Комедијаш (Продана невеста), Нотар (Корневиљска звона), Фернандес (Фраскита), Херцог Отокар од Гревлингена (Карневалска вила), Управитељ позоришта (Мамзел Нитуш), Кампанети (Ана Карењина), Марамбот (Клокло), Вилсонов фактотум (Оли-Поли), Сергеј Менчикоф (Граф Луксембург), Краљевски комесар (Мадам Батерфлај), Анђелоти (Тоска), Гашпар Алатић (Зрињски), Хипкинс (Мали лорд), Марко (Зулумћар), Голденблум (Заузеће тврђаве), Лормоа (Лутка), Пали (Цигански барон), Лајош (Јесењи маневар), Фрош (Слепи миш), Приније (Мадам Помпадур), Викар (Бискупова синовица), Петар Мишковић (Пожар страсти), Карло (Игуманов грех), Ђура Кујунџић (Максим Црнојевић).

ЛИТ: А-м, „Чаробни стрелац“, Застава, 1922, бр. 98, с. 3; А-м, Двадесетпетогодишњица глумца М. Вебла, Јединство, 28. XI 1922; А-м, Двадесетпетогодишњица глумца М. Вебла, Слобода, 1922, бр. 49, с. 3; О. С(уботи)ћ, „Бајадера“, Застава, 1923, бр. 281, с. 2; О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 1924, бр. 70, с. 2-3; А-м, Признање нашим новосадским глумцима, Застава, 1925, бр. 96, с. 3; С. З(убац), „Зора, дан и ноћ“, Јединство, 24. V 1925; А-м, Одликовани чланови Народног позоришта, Нови Сад, 1925, бр. 6, с. 6; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; К. Николић, „Мамзел Нитуш“, оперета, Нови Сад, 1927, бр. 7, с. 3; О. С(уботи)ћ, „Ана Карењина“, Застава, 1927, бр. 38, с. 3; А-м, „Оли-Поли“, оперета од Валтера Колоа, Нови Сад, 1930, бр. 8, с. 2.

Б. С. С.