ВАВРА–БАХ Нина – глумица и преводилац (Крижевци, 5. I 1879 – Загреб, 21. IX 1942). Од 1896. до 1898. полазила је Милетићеву глумачку школу и наступала у школским продукцијама. Ангажирана је у ХНК од 1899. до 1942, изузевши сезону 1921/22, коју је провела у Сплиту. У ранијим г. објављује књижевне радове под псеудонимом Ylajali; 1907. приказивана је њена драма Долазак Хрвата; од 1908. удата је за редатеља и директора Драме Јосипа Баха. Владајући мајсторски дикцијом и чистим књижевним језиком развила се у умјетницу најширега капацитета. Њен се репертоар састојао од монументалних ликова у класичној трагедији, реалистичних карактерних фигура и потресних трагичних мајки, а такођер и комичних малограђанки. У класичном репертоару биле су јој главне креације Есхилова Касандра (Орестија), затим насловне улоге у Софокловој Електри и Антигони, те Еурипидова Андромака (Тројанке), у дјелима Шекспира Гертруда (Хамлет), Реган (Краљ Лир) и Валерија (Кориолан) и у Расиновој Федри. Судјеловала је у афирмацији домаћег репертоара интерпретирајући ликове Гундулића, Шеное, Војновића (Јеле у Еквиноцију), Огризовића (Хасанагиница), Косора, Крлеже (Ева у Вучјаку), Пеције Петровића, Кулунџића и др. Неколико одличних ликова дала је у Нушићевим комедијама. Истицала се у дјелима Шилера, Грилпарцера, Хебла, Ибзена, Стриндберга, Хауптмана, Шенхера и Пирандела, а напосе Горкога и Андрејева. Гостовала је у многим југославенским казалиштима, а 1904. у Прагу. За ХНК је превела око 80 комада с њемачког и чешког (Бихнер, Зудерман, Ведекинд, Шницлер, Цвајг, Ибзен, Стриндберг, Пшибишевски, Молнар, Ански, Лангер, Синек, Свобода). Одликована је Орденом Св. Саве IV реда. Пријеводи изведени у СНП, НП и Н-Оп: Анатол (А. Шницлер, 1924); Мистер Ву (А. М. Вернон и Х. Овен, 1928); Американски двобој (К. Свобода, 1929); Нисмо ли то сви (Ф. Лонздејл, 1930); Волпоне (Б. Џонсон и Ш. Цвајг, 1933); Пролеће се буди (Ф. Ведекинд, 1934).

ЛИТ: М. Нехајев, Нина Вавра, Јутарњи лист, Згб 1924, бр. 4569; А-м (А. Барац), Нина Вавра, Југославенска њива, Згб 1924, бр. 10, с. 390; М. Беговић, Нина Вавра, Вечер, Згб 1924, бр. 1200; А-м, Нина Вавра, Јутарњи лист, Згб 1931, бр. 6845; А-м, Јубилеј Нине Вавре, Вечер, Згб 1934, бр. 3926; А-м (С. Батушић), Јубилеј Нине Вавре, Комедија, Згб 1939, бр. 39, с. 11-14; К. Домазетовић, Четрдесетогодишњица уметничког рада највеће хрватске уметнице Нине Вавре, Време, Бгд 1939, бр. 6398; Б. Ловрић, Нина Вавра, Нова Хрватска, Згб 1942, бр. 224; А-м, Нина Вавра, некролог, Хрватска позорница, Згб 1942-43, бр. 1, с. 1 и бр. 3, с. 6-7; Б. Ливадић, Нина Вавра, Хрватска ревија, Згб 1942, бр. 11, с. 597-599; Б. Гавела, Хрватско глумиште, Згб 1953, с. 93-95.

С. Б.