ВАСИЉЕВИЋ Даница

ВАСИЉЕВИЋ Даница – глумица (Алибунар, 18. VIII 1872 – Нови Сад, 10. II 1943). Била је румунског порекла, девојачког презимена Жан или Џан, а отац јој се звао Василије. Наступала је најпре као дилетант у Белој Цркви, одакле је по препоруци неких грађана и на позив Димитрија Ружића (в) ступила у СНП у НСаду 16. IV 1890. Исте г. се удала за глумца Косту Васиљевића (в). Њихов син Жарко (в) био је песник, редитељ, драматург, преводилац и управник СНП. Члан је СНП непрекидно до Првог светског рата и од 1. I 1919. до пензионисања, 1. VII 1925. Затим је повремено наступала хонорарно. Тридесетогодишњицу уметничког рада је обележила улогом Настасје Ивановне у Чикиној кући И. И. Мјасницког 16. III 1922, када је одликована Орденом Св. Саве IV реда. На почетку каријере је тумачила многе различите епизодне роле и посебно се истакла у некима од преузетих улога из репертоара Јеце Добриновић (в). Временом се афирмисала ликовима каприциозних и пркосних девојака, бездушних и завидљивих жена, деспота, оштроконђи и сплеткашица. Као једна од најбољих певачица у ансамблу истицала се у позоришном хору и у низу епизодних рола из музичког репертоара.

УЛОГЕ: Јела (Сузе), Мануела (Вештица), Маријана (Две сиротице), Зелида (Сељак као милионар), Ђула (Ђула), Едита (Доктор Робин), Хелујенова (Роман сиромашног младића), Вила Босне (Краљевић Марко и Арапин), Сара Матизонова (Отаџбина), Амалија (Неисписани лист), Берта Валбергова (Дворска милошта), Дона Клара (Прециоза), Шарлота (Код белог коња), Корина (Нитуш), Диксонова (Библиотекар), Настасја Ивановна (Чикина кућа), Амалија (Распикућа), Јулија (Кин), Јуца (Кир Јања), Драга (Подвала), Марија (Радничка побуна), Бригита (Три жене у један мах), Дворкиња (Задужбина цара Лазара), Госпођа Линден (Нора), Прва глумица (Хамлет), Лаура (Психе), Силвија (Завет), Марта (Циганин), Принцеза Елиза (Мадам Сан-Жен), Фредерика (Отмица Сабињанака), Јовићка (Добре воље), Енђебула (Вилењак), Велика (Гордана), Ленка (Сеоска лола), Госпођа Живковићка (Пучина), Хлопова (Ревизор), Есмералда, Мадлена (Звонар Богородичине цркве), Леди Плимделова (Лепеза), Тетка Каја (Свет), Ружа (Барон Фрања Тренк), Сара (Покондирена тиква), Војвоткиња Берликова (Лепеза), Шарлота  (Веверица), Драгица (На врзином колу), Изабела Лагардовиц (Крадљивац), Магда (Утопљено звоно), Трина (Земља), Софија (Жена из народа), Персида (Протекција), Ката (Коштана), Арина Пантелејмоновна (Женидба), Спириница (Народни посланик), Бара (Шокица), Жоржета (Пустињаково звоно), Кумрија (Женска влада), Елвира (Нервозне жене), Албемарлова (Чаша воде), Татјана Кашкина (Зец), Сватова жена (Царство  мрака), Марија (Живот без живота), Јања (Пљусак).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Застава, 11. II 1890; С., Мехурићи, Позориште, НСад 1890,  бр. 8, с. 30-31; О., Пут око земље за осамдесет дана, Позориште, НСад 1892,  бр. 8,  с. 31; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Застава, 12. XII 1893; М. С(ави)ћ, Нора, Позориште, НСад 1895, бр. 14, с. 54-55; Др К. Суботић, Како су играли наши глумци у Суботици, Застава, 29. X 1897; Ј. Хр(аниловић), Завет, Позориште, НСад 1898,  бр. 12,  с. 58-59;  С., Циганин, Позориште, НСад 1900,  бр. 34, с. 134;  А-м, У петак, 11. фебруара, гледасмо „Карлову тетку“, Застава, 13. II 1900; (Ј.) Г(рчић), Сватови, Позориште, НСад 1901, бр. 22,  с. 143;  А-м, „Господар ковница“, позоришна игра у 4 чина од Жоржа Онеа, Браник, 1901, бр. 153, с. 3; Л. (Маркови) М(ргу)д, „Наши сељани“, позоришна игра у три чина с певањем од М. Поповића, музика од Ј. Пачуа, Браник, 1904, бр. 257, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Мона Вана, Позориште, НСад 1904, бр. 12, с. 82-83; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Шокица“, позоришна игра у пет чинова с певањем и играњем. Написао Илија Округић Сремац, музика од Д. Јенка, Браник, 1904, бр. 287, с. 3; А-м, Уређење глумачких плата, Браник, 1906, бр. 13, с. 1, бр. 18,  с. 3; А-м, Српско народно позориште, Браник, 1908, бр. 40, с. 2; Ј. Грчић, „Част“, драма у 4 чина од Хермана Зудермана, Браник, 1911, бр. 210,  с. 1-2;  А-м, СНП у Загребу, Застава, 23. V 1913; А-м, „Веверица“ од Леона Ленца, Браник, 1913, бр. 216, с. 2; А-м, „Нервозне жене“, Застава, 13. IV 1919; А-м, „Протекција“ од Бранислава Нушића, Застава, 13. V 1919; К. Барјактаровић, „Коштана“, Застава, 6. I 1920; А-м, 30-годишњица Данице Васиљевић, Застава, 5. III 1922; А-м, Прослава г-ђе Васиљевићке, Застава, 19. III 1922; А-м, „Женидба“ од Н. В. Гогоља, Застава, 28. III 1923; Р-ћ, Премијера „Рушке“ од Пеције Петровића, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 5-6; М. И. С., „Ђаволов ученик“, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 15, с. 6; А-м, Признање нашим новосадским глумцима, Застава, 30. IV 1925.

С. Ј.