ВАСИЋ Михаило – глумац, редитељ (Београд, 13. XII 1897 – Беч, 1953). Гимназију са великом матуром завршио је у Бгду и апсолвирао права у Паризу. Први пут је ступио на сцену 1915. у НП у Скопљу. Чим је почела евакуација придружио се тек основаној (у Јагодини 1915) путујућој трупи Драгутина Крсмановића, а потом је отишао у избеглиштво. Најдуже се задржао у Паризу, где је уз студије радио и као секретар позоришта „Ампир“. Од 1924. до 1928. био је глумац, редитељ и секретар НП у НСаду. У сезони 1928/29. исте дужности обавља у НП у Сарајеву, у којем је био и технички шеф. Од 1929. до 1931. члан је НП у Скопљу и од 10. III 1931. до 1944. радио је у НП у Бгду. Потом је због отворене сарадње са Немцима и квислинзима за време окупације емигрирао у Аустрију. Био је даровит карактерни, нарочито комично-карактерни глумац са реалистичним осећањем за комичне ефекте, али је прибегавао драстици, карикирању и грангињолском стилу. Режије је радио претежно рутински. Инсистирао је на француском булеварском репертоару уносећи на сцену еротизам, па и вулгарност како би постигао што јачи комерцијални успех.

УЛОГЕ: Трибун (Девојачка клетва), Василије Бородачев (Љубав), Земличка (Пут око света), Енгштранд (Авети), Семјон Захарович Мармеладов (Злочин и казна), Хаџи Замфир (Зона Замфирова), Иван Антонович Распљујев (Свадба Кречинског), Зафир (Војвода Брана), Дон Елифас (Вукодлак), Директор Требизод (Бајадера), Краљ (Мадам Помпадур), Пењижек (Грофица Марица), Милер (Стамбулска ружа), Ђиљољи (Скамполо), Пиеро Алвизе Кандиано (Госпођа са сунцокретом), Дужде од Млетака (Максим Црнојевић), Барон Префон (Господар ковница), Бискуп орлеански (Бискупова синовица), Старац (Велика недеља), Јовановић (Идеали), Џими Џинкс (Моја беба), Копе (Лесковчани у Паризу), Максимилијан Алгенек (Максимилијан верни), Макотин (Ана Карењина), Нерон (У знаку крста), Цезар (Цезар и Клеопатра).

РЕЖИЈЕ: Председниковица, Адвокат Болбек и њен муж, Црквени миш, Еден, Хокус-покус, Школа за љубавнике, Узоран муж, Максимилијан верни, Нова Елојза, Жаклина, Политика, Божији човек.

ЛИТ: Б. П., Нушићев „Пут око света“ у Новосадском позоришту, Јединство, 16. V 1924; С. Зубац, Хенрик Ибзен: „Авети“…, Видовдан, 22. II 1925; А., Михаило-Мића Васић, Нови Сад, 1925, бр. 15, с. 6; О. С(уботић), „Свадба Кречинског“, Застава, 20. III 1927; К. Н(иколић), Михаило М. Васић, Нови Сад, 1927, бр. 15. с. 4; А., Премијера Беговићевог „Божијег човека“ у Новом Саду, Време, 26. XII 1927; А., Михаило Васић, Нови Сад, 1928, бр. 12, с. 4; Биографије наших уметника – драма – Г. Михаило Мића Васић, Српска сцена, 1942, бр. 8, с. 253-254; Ј. Лешић, Сарајевско позориште између два рата, II, Сарајево 1976, с. 11.

Б. С. С.