ВАЈЛ(ЕН) Јозеф фон (Joseph Ritter von Weil-Weilen) – аустријски писац (Тетин, код Прага, Чехословачка, 28. XII 1828 – Беч, 3. VII 1889). Син сиромашних Јевреја, после завршене хуманистичке гимназије ступио је у једну путујућу позоришну дружину с којом је, поред осталих места, наступао и у Љубљани, где је иначе изведен његов комад Die Revolution des 24. Februar oder Ludwig Philippp von Frankreich. Почетком 1848. пошао је на студије у Беч, где је убрзо избила револуција, па је као обичан војник уврштен у једну пешадијску регименту која се управо налазила у Мађарској. Како се истицао знањем и радом, већ у децембру 1849. стекао је официрски чин, служио потом у разним гарнизонима Мађарске, стално учећи и употпуњујући своја знања; 1852. постао је наставник кадетске школе у Хајнбургу (Аустрија), две г. касније професор историје на академији у Знојму (у Моравској), где је тада на школовању био Димитрије, син Вука Караџића, а 1861. премештен је за скриптора дворске библиотеке и истовремено именован за професора војне академије за немачку литературу. При конзерваторијуму у Бечу основао је 1873. глумачку школу која је својевремено била од значаја. За заслуге на културном и уметничком пољу добио је 1874. Орден гвоздене круне и с њим повезано племство (када је своје презиме Вајл променио у Вајлен). Књижевни рад је почео лирским и епским песмама, па и романсама (Phantasien und Lieder, 1853; Die Männer vom Schwert, 1853; Gedichte, 1863), касније је написао два романа (Uhersetzlich, 1879, Daniela, 1884), али је својевремено био много познатији као драматичар. Прославила га је романтична трагедија Тристан (1860), која је извођена готово на свим немачким позорницама. Његове остале драме су: Heinrich von der Aue (1860), Graf Horn (1871), Der neue Achilles (1871), Dolores (1874), Aus dem Stegreif (поводом стогодишњице Бургтеатра, 1876), König Erich (1880), а драма изведена код нас штампана је у збирци његових драмских радова (Dramatische Dichtungen, I—III, 1868-1870). Као драматичар В. се сматра наследником Фридриха Халма (в), а унеколико и Хајнриха Лаубеа (в). Дуго је био председник „Конкордије“, удружења бечких новинара и писаца, а поверена му је редакција збирке Аустријска монархија у слици и речи (Die österreichische Monarchie in Wort und Bild), коју је покренуо престолонаследник Рудолф. В. драму Edda превео је на словеначки Ј. Цимперман (Љубљана, 1882). О В. доносе податке аустријски и немачки лексикони, али о њему нема неке значајније монографије. У СНП је изведен његов комад Драгомира или Крст и некрст (Drahomira) 18. IV 1874, у преводу и преради Александра Сандића (в).

С. К. К.