ВАЈЛ Курт (Kurt Julian Weill) – немачко-амерички композитор (Десау, Саксонија, 2. III 1900 – Њујорк, 3. IV 1950). У јеврејском кварту родног града, где му је отац био појац у синагоги, у раном детињству је научио да свира клавир и већ као тринаестогодишњак компоновао је једну јеврејску свадбену песму. Од 15. г. живота похађао је часове клавира, композиције, дириговања и музичке теорије у школи позоришног диригента Алберта Бинга и са 18 г. је дипломирао (све време је као пијаниста наступао самостално или као пратња певачима). Школовање је наставио на Високој музичкој школи у Берлину. После Првог светског рата породица је запала у финансијске потешкоће и вратила се у Десау, где се В. запослио као корепетитор у „Фридрих-театру“ све време компонујући симфонијске поеме, сонгове и разне кратке форме. Уз помоћ пријатеља са студија у Берлину Ингелберта Хампердинка, децембра 1919. примљен је у новоосновани „Stadttheater“ у Лиденшајду за диригента и композитора оперета и комада с музиком. Неколико месеци 1920. провео је у Лајпцигу, где му је отац радио као управник сиротишта, и тада је написао фантазију за сопран, женски хор и оркестар „Sulamith“. Од децембра 1920. наставио је студије музике на Уметничкој академији у Берлину, најпре код чувеног Ферућа Бузонија па код Филипа Јарнаха паралелно зарађујући као кафански пијаниста да би помагао осиромашеној породици. Удруживши се са неколицином музичара, која је веома успешно наступала под називом „Новембарска група“, компоновао је и своје прве једночине опере; значајан за његову каријеру био је и брак са глумицом и певачицом Лоте Ленија (са којом се венчавао два пута). За позориште и радио компоновао је више стотина „ревија“ али и „не-сценских“ дела, углавном под утицајем Густава Малера, Арнолда Шенберга и Игора Стравинског (гудачки квартети, виолински концерти). Ипак, највећу славу је доживео кроз сарадњу са Бертолтом Брехтом (в): 1928. појавила се њихова Опера за три гроша са чувеном аријом „Die Moritat von Mackie Messer“. Када су марта 1933. у Немачкој на власт дошли нацисти живот му је постао неподношљив јер је В. био веома популаран и убрзо постао мета прогањања. Преселио се у Париз, где је са Брехтом наставио сарадњу – на балету Седам смртних грехова. Г. 1935. се преселио у Лондон, одмах ступивши у везу са моћном америчком јеврејском заједницом, која је и њему и супрузи омогућила честе и дуготрајне наступе у Њујоршкој опери; за америчко тржиште је много компоновао и популарну и сценску музику, такође и филмску (за Фрица Ланга), а за своју „уличну“ музику освојио је награду „Тони“ за најоригиналнији подухват. Добио је држављанство САД 27. VIII 1943. и у Њујорку је живео до смрти (од инфаркта срца) уважаван, славан и имућан. Осим Опере за три гроша (Dreigroschenoper), која је у СНП 1964. у преводу Тодора Манојловића изведена под насловом Просјачка опера, на текстове Б. Брехта компоновао је: баладу за соло бас и дуваче Смрт у шуми (Vom Tod im Wald, 1927); кантату за соло тенора, соло баса, мушки хор и дуваче Берлински реквијем (Das Berliner Requiem, 1928); песму за соло вокал и клавир или мушки хор без инструменталне пратње У Потсдаму под храстовим дрвећем (Zu Potsdam unter den Eichen, 1928); кантату за соло тенора, баритона и баса, хор и оркестар Линдбергов лет (Der Lindberghflug, 1929) и баладу за вокал и клавир И шта је послато војниковој жени? (Und was bekam des Soldaten Weib?, 1942).

В. В.