УДОВИЧКИ Светозар – драмски глумац, позоришни организатор и руководилац (Мол, Ада, 22. IV 1926 – Нови Сад, 27. I 1996). Релативно касно се определио за глумачки позив – студирао је на Факултету драмских уметности у Бгду (1950-1954), у класи Јоже Рутића, и први ангажман остварио безмало као тридесетогодишњак. Пре тога је, као грађевински техничар, две г. радио у Контролној комисији у Бгду и у Планској комисији Покрајинског извршног већа у НСаду (од 4. XI 1948. до 30. IX 1950). У мостарском НП провео је једну сезони (од 1. VII 1954. до 15. VIII 1955); затим је прешао у СНП, у којем је од 1. IX 1955. до 31. VIII 1957. уз глумачке задатке обављао и послове техничког руководиоца (в. д. помоћника техничког директора). По истеку двогодишњег уговора напустио је сцену, али је остао везан за позориште: од 1. IX 1957. до 30. IX 1966. радио је као стручни сарадник за позориште и филм у Покрајинском секретаријату за културу, одакле је успешно учествовао у стварању и организовању Војвођанске кинематографије; био је први директор „Неопланта-филма“ (од 1. X 1966. до 31. VIII 1972). У периоду превирања карактеристичних за целокупну југословенску кинематографију седамдесетих г., преселио се у Бгд, где је радио као службеник у Дирекцији за јавне гараже и паркиралишта (од 1. X 1972. до 15. IX 1975). Послови на изградњи нове позоришне зграде довели су га у НСад – постао је стручни саветник УО Фонда СНП и руководилац његове оперативне службе на градилишту (од 16. IX 1975. до 12. V 1981); по завршетку изградње зграде и по комплетној реорганизацији служби у СНП, изабран је за директора ООУР Пословни центар СНП, на којем је месту дочекао пензионисање – 31. VII 1987.
УЛОГЕ: Оберштурмбанфирер (Небески одред), Кликот (Догађај у месту Гоги), Трухачевски (Кројцерова соната), Јонеску (Изгубљено писмо), Иве (Свјетионик).
ЛИТ: М. Кујунџић, „Небески одред“ Лебовића и Обреновића, Дневник, 23. III 1957; М. Бабинка, Бродови не питају за срце, Дневник, 2. IV 1957; Д. Поповић, Славко Грум: Догађај у месту Гоги, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 90–99; Д. Поповић, Толстој-Коњовић: Кројцерова соната, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 162–164; М. Бабинка, Непретенциозност класичног стила, Дневник, 9. II 1957; О. Новаковић, Јон Лука Карађале: „Изгубљено писмо“, НС, 1957, бр. 121, с. 9; М. Кујунџић, Светозар Удовички (1926–1996), Алманах позоришта Војводине, 1997, бр. 30, с. 138–139.
Д. В.