ТОТ Антон (Anton Tóth) – солист оперског оркестра, виолончелист (Апатин, 25. I 1893 – Нови Сад, 13. II 1978). У родном месту је најпре приватно учио виолину и клавир, а у Баји, где је завршио Учитељску школу, определио се за виолончело, на којем инструменту је наставио да се усавршава за време Првог светског рата као заробљеник у Томску, у Сибиру, уз помоћ проф. Николе Жупанчића. По повратку у земљу завршио је студије виолончела на Музичкој академији у Бгду, у класи Јуре Ткалчића. У Томску је наступао као солист у оперском оркестру, а затим и у Осијеку до 1924. Од 1924. до 1941. је био ангажован као солист оркестра Београдске опере. Пред Други светски рат настанио се у НСаду, где је за време окупације радио као професор музике. После рата је постављен за директора Музичке школе „Исидор Бајић“, где је остао до пензионисања, 1. II 1953. У оперском оркестру СНП је свирао хонорарно од септембра 1948. непрестано, и као пензионер, све до 30. VI 1965. Наступао је и са Новосадском филхармонијом. Снимао је за Радио-Бгд и Радио-НСад, а као диригент водио је оркестра КУД „Светозар Марковић“ и Мађарски хор Радио-НСада. Одликован је Орденом рада са златним венцем; носио је звање „истакнутог музичког уметника“.

ЛИТ: М. Бабинка, Њима се често одушевљавамо, Дневник, 17. III 1956; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 121.

В. В.