ТОРЂАНСКИ Иван – драмски глумац (Београд, 7. IV 1902 – ?). Први пут је ступио на сцену 1919. као Жан у комаду Е. Сиглигетија Војнички бегунац у путујућој дружини обновљеног „Гундулића“ под управом Љубомира Рајичића Чврге у Бгду. Од 1920. до 1923. је био ангажован у СНП у НСаду, од 1923. до 1924. у НП у Сарајеву, од 1924. до 1925. у ХНК у Згбу, од 1925. до 1927. у Градском позоришту у Битољу, од 1927. до 1928. у Градском позоришту у Лесковцу, крајем 1928. у путујућој дружини Милоша Милошевића, од 1929. до 1930. поново у НП у Битољу, од 1931. до 1936. у Малом позоришту Душана Животића у Бгду, од 1936. до 1940. је са Петром Матићем и Петром Прличком водио Београдску комедију, 1940. је поново био члан код Душана Животића, од новембра 1940. у хумористичком позоришту „Кишобранци“ у Бгду, од 1941. до 1944. у путујућој дружини Драгог-Гана Миленковића; од септембра 1944. до 1945. учествовао је као резервни официр у Народноослободилачкој војсци и у борбама на сремском фронту је контузован. Од 1947. до 1948. био је глумац и редитељ у Градском позоришту у Лесковцу и од 1. IX 1948. до 1950. глумац, редитељ и уметнички руководилац у НП у Чачку. Био је изразито реалистички карактерни и комични глумац, врло брижљив, инвентиван и занимљив у карактеризацији ликова са смислом за типично и са јачим комичним нагоном.

УЛОГЕ: Неко (Ивкова слава), Манулаћ (Зона Замфирова), Максим (Ђидо), Селимир (Ускочница).

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј, 1922, бр. 46, с. 3; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Застава, 3. IV 1923; А-м, Позоришна дружина у Сомбору, Јединство, 4. IV 1923.

Б. С. С.