ТОМИЋ Милутин – драмски глумац (Лозница Подрињска, 21. IV 1908 – Смедерево, 5. VI 1941). Завршио је гимназију и абитуријентски курс, али се убрзо посветио глуми. Први пут је ступио на сцену 1925. у путујућој дружини Николе Јоксимовића и у њој остао до краја 1926. Од 1927. до 1928. је био ангажован у Градском позоришту у Лесковцу, од 1928. до 1929. у водвиљској трупи Миодрага-Мике Ристића у „Боровом парку“ у Бгду, од 1930. до 1932. у путујућог дружини Живојина Вучковића, од 1933. до 1935. у Београдском малом позоришту Душана Животића, 1936. у НП у Скопљу и од 1. VIII 1937. до смрти у НПДбС. Импозантне појаве, висок, крупан, са позорнице је деловао веома убедљиво. Био је изразито реалистичан, природан и непосредан у изразу, карактерни глумац са смислом да изрази комично и типично у карактеру.

УЛОГЕ: Борис (Марусја), Јован Курзон (Слепи прозор), Алберто Верани (Два туцета црвених ружа), Петко (Подвала), Спасоје Благојевић (Покојник), Прохор Борисович Храпов (Васа Железнова), Човек с ногом (Пут око света), Јован (Ђидо), Посланик (Вода са планине), Димитрије (Браћа Карамазови), Лука (На леђима јежа), Лазар Грујичић (Моји ђетићи), Станојевић (Кад је среда петак је), Хајдук Вељко Петровић (Чучук Стана).

ЛИТ: А-м, Гостовање Народног позоришта Дунавске бановине у Сенти, Време, Бгд, 4. XI 1939; Ђ. М. Мањулов, Прво дуже гостовање Бановинског позоришта у Бачкој Паланци заинтересовало је публику, Дан, 1940, бр. 226, с. 6; А-м, Годишњица смедеревске трагедије, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 618; Л. Дотлић, Сећање на глумце погинуле у Смедереву, НС, 1951, бр. 10, с. 4.

Б. С. С.