ТОДОСИЋ Марта

ТОДОСИЋ Марта – глумица (Бачка Паланка, 8. II 1862 – Приштина, 1931). Девојачко презиме јој је Савић; била је удата за глумца Јанка Т. (в), са којим је имала ћерку Милену Т., која је такође била глумица. После завршене женске радничке школе почела је да глуми 1881. у путујућем позоришту Фотија Иличића наступивши први пут у Сремској Митровици у улози Марте (Низ бисера). Затим је била члан путујуће дружине Ђуре Протића од 1882. до 1893, када је прешла у СНП у НСаду и у њему, с прекидима, остала све до 1925. Априла 1925. постављена је за члана НП у Бгду, где је 1. VII исте г. и пензионисана. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославила је 11. III 1907. у Панчеву улогом Мајорице (Мишоловка), а четрдесетогодишњицу 7. III 1921. као Дона Леонсија (Лек од пуница) и Ана (Шаран). Том приликом је одликована Орденом Светог Саве V реда. Даровита, знала је да се снађе у великом броју веома разноврсних озбиљних и комичних рола, мада су њеном уметничком темпераменту највише одговарали карактерно-комични ликови, међу којима је из репертоара Јеце Добриновић преузела већи број брбљуша, сплеткашица, скоројевићки, помодарки, покондирених тикава, горопадних жена, каприциозних мајки, тетака и баба, које је тумачила урођеним комичарским нервом, пластично и живо, са обиљем тачно уочених и приказаних карактерних детаља. Нарочитог слуха је имала за старије жене и оштроконђе из домаће средине, којима је стекла широку популарност код публике (понекад угађајући карикатуром галерији), а и признање у критикама, у којима су њени наступи у Покондиреној тикви, Дивљуши, Риђокосој, Ђиду и Сузама високо цењени. Захваљујући певачким способностима остварила је велик број рола у музичком репертоару, пре свега у народним комадима с певањем, посрбама с песмом и музиком и у оперетама. У деценији пред Први светски рат је, уз Милку Марковић и Тинку Лукић, припадала кругу најдаровитијих глумица СНП, а у ПО ДСНП је цењена као најпоузданији стуб репертоара и тумач свих врста старица са истинском индивидуализацијом појединих лица.

УЛОГЕ: Ракила (Циганин), Паола (Четири жене под једним кровом), Баба Јурмуса (Краљевић Марко и Арапин), Вијарда (Прециоза), Екселенција Ешен (Дворска милошта), Вата (Наши сељани), Сара Гилдернова (Библиотекар), Јевросима (Милош Обилић), Маћеха Марина (Пепељуга), Мекићка (Војнички бегунац), Лебретоновица (Бабино лето), Павлија (Ђидо), Арина Пантелејмоновна Мајер (Окови), Марија (Тако је морало бити), Жиранка (Ђаволови записници), Марта (Поп Доброслав), Катарина (Северо Торели), Обриница (Роман сиромашног младића), Госпођа Левреје (Женски пријатељ), Безернова (Брбљуша), Тулпа (Ханела), Макра (Крајишкиња), Војвоткиња од Ровига (Мадам Сан-Жен), Марта Кокурилка (Самртна замка), Шебовица (Фромон и Рислер), Агнеза (Две љубави), Ранђија (Девојачка клетва), Игуманија (Нитуш), Перуника (Гордана), Маркиза Буфлерова (Нарцис), Смиља (Црни књаз са Семећа), Босиљка, Смиљанићка, Пела (Сеоска лола), Марија (Пучина), Баба (Горски вијенац), Ана Андрејевна (Ревизор), Марта Строгоф (Царев гласник), Ката (Дивљуша), Томићка (Свет), Фема (Покондирена тиква), Ана (На дну), Марта (Фауст), Мис Томсон (Доларска принцеза), Стара Витихен (Утопљено звоно), Кокочева (Луксембуршки гроф), Ката (Повратак), Миланова мајка (Косовска трагедија), Перса (Ускочкиња), Орголова (Госпође и хусари), Варвара Оњегина (Зец), Фрајла Ната (Наш човек), Иришкиња (Саћурица и шубара), Шарика (Риђокоса), Јула (Сузе), Хана (Марија Стјуарт), Јевросима (Ђурађ Бранковић), Манда (Шокица), Фрошарка (Две сиротице), Африда (Вештица), Ката (Голгота), Марта (Низ бисера), Аделина (Наше жене), Винерена (Присни пријатељи), Цезарина (Цезаров тестамент), Бодровица (Вечити закон), Јеца (Избирачица), Фјокла (Женидба), Савета (Протекција), Катарина (Северо Торели), Госпођа Леверде (Женски пријатељ), Јозефина (Мали људи), Матрјона (Царство мрака), Дојкиња Јулијина (Ромео и Јулија), Жакурина (Јунаштво), Јула Тесман (Хеда Габлер), Пела (Пљусак).

ЛИТ: А-м, О одржаној представи „Ђидо“, Стража, НСад 1895, бр. 11, с. 4; Ј. Хр(аниловић), Мајка, Позориште, НСад 1895, бр. 10, с. 38-39; М. С(ави)ћ, Последње љубавно писмо, Позориште, НСад бр. 31, с. 123; Ј. Хр(аниловић), Цезаров тестамент, Позориште, НСад 1896, бр. 31, с. 122-123; Ј. Хр(аниловић), Крајишкиња, Позориште, НСад 1898, бр. 41, с. 181-182; О., У суботу 8. јануара гледали смо: „Самртна замка“, Застава, 1900, бр. 6, с. 3; С., Наше жене, Позориште, НСад 1900, бр. 19, с. 75; (Ј.) Г(рчић), „Ретка срећа“, шаљива игра у једном чину, написала Милева Симићева, Браник, 1900, бр. 24, с. 2, Ј. Хр(аниловић), Луда посла, Позориште, НСад 1901, бр. 24, с. 150-151; (Ј.) Г(рчић), Роман сиромашног младића, Позориште, НСад 1902, бр. 4, с. 14; Ј., Лепа оперета „Нитуш“, Народност, Панчево 1903, бр. 13, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Сеоски лола“, позоришна игра, позоришна игра с певањем и играњем, написао Е. Тот, превео С. Дескашев, музика од И. Бајића, Браник, 1904, бр. 274, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Шокица, Позориште, НСад 1904, бр. 38, с. 214-215; (Ј.) Г(рчић), Тако је морало бити, Позориште, НСад 1905, бр. 20, с. 82-83; М. Недељковић, Две три о нашем Српском народном позоришту, Бранково коло, 1905, бр. 12, с. 375-379, бр. 13, с. 400-403, бр. 14, с. 435-440, бр. 15, с. 471-476; -б-, „Нитуш“, Браник, 1905, бр.45, с. 3; А-м, У среду 1. марта по подне давана је шала „Очарани кнез“, Слога, Сомбор 1906, бр. 11, с. 4; Д. Ж., Марта Тодосић, Грађанин, Панчево 1907, бр. 16, с. 2-3; А-м, Прослава двадесетпетогодишњег глумовања Марте Тодосић у Панчеву, Позориште, НСад 1907, бр.4, с. 43; А-м, 25-годишњица глумовања, Браник, 1907, бр. 81, с. 2; (Ј.) Г(рчић), „Вештица“, драма у 5 чинова од Викторијена Сардуа, Браник, 1907, бр. 285, с. 2; Раул, 24. фебруара (8. марта) приказан је комад „Голгота“, Наше коло, Сомбор 1908, бр. 10, с. 3; Л. (Марковић) М(ргу)д, „Шаран“, шаљива игра у 1 чину од Змаја Јована Јовановића, Браник, 1908, бр. 10, с. 3; А-м, „Марија Стјуартова“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 24, с. 98-99; (Ј.) Г(рчић), „Две сиротице“, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 10, с. 194-195; Ј. Грчић, „Луксембуршки гроф“ од Лехара, Браник, 1911, бр. 242, с. 2; А-м, Синоћ је у позоришту даван руски комад „Љубав“ од Потапенка, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 58, с. 3; А-м, „Наши сељани“ од Мите Поповића, Браник, 1913, бр. 213, с. 2-3; В. М., Позориште и уметност, Слобода, 1919, бр. 63, с. 3; Б. П., Позориште, Јединство, 1920, бр. 385, с. 2; -р-, Марта Тодосићка, Застава, 1921, бр. 35, с. 5; „Застава“, Прослава г-ђе Марте Тодосићке, Жена, НСад 1921, св. 2-3, с. 141; А-м, Прослава у позоришту, Застава, 1921, бр. 38, с. 2; А-м, Четрдесетогодишњица Марте Тодосићке, Јединство, 1921, бр. 526, с. 1; А-м, Марта Тодосић – поводом прославе четрдесетогодишњице глумовања, Јединство, 1921, бр. 528, с. 1-2; А-м, Прослава 40-годишњице г-ђе Марте Тодосићке, Застава, 1921, бр. 51, с. 2; А-м, Прослава г-ђе Марте Тодосићке, Застава, 1921, бр. 53, с. 2; А-м, „Женидба“, Застава, 1921, бр. 242, с. 3; А-м, „Ромео и Јулија“, Истина, НСад 1922, бр. 1, с. 12; (Ј.) Хр(аниловић), „Фаун“, Јединство, 1922, бр. 1026, с. 3; Вер., Париска сиротиња, Застава, 1924, бр. 97, с. 3; А-м, „Васкрсење“, Застава, 1924, бр. 223, с. 3; Н., Молијер: „Грађанин племић“, режија г. Верешчагина, Јединство, 1925, бр. 1508, с. 3; С. Зубац, Трагично али дидактично, Видовдан, НСад 1925, бр. 6, с. 3; Р. Веснић, Стара гарда, Дневник, 1960, бр. 5068, с. 14.

С. Ј.