ТОДОСИЋ Јанко

ТОДОСИЋ Јанко – глумац (Брђани, чачански округ, 1855 – Београд, 14/27. VIII 1902). Први пут је, по свој прилици, на сцену ступио у путујућој дружини Ђорђа Пелеша 1879, а затим је био члан путујућих позоришта Фотија Иличића (1880-1882) и Ђуре Протића (1882-1893). Новембра 1893. ангажован је у СНП у НСаду, у којем је остао до смрти, последње две сезоне све више одсуствујући са сцене због болести. Обдарен природним преимућствима – појавом и звучним музикалним гласом, интелигентан, озбиљан и радан, он се у путујућем периоду бавио режијом и играо најистакнутије улоге љубавника и хероја у сентименталним грађанским комадима и романтичарској историјској драми, наступајући упоредо и у музичком репертоару. Доласком у СНП усмерио се на карактерне, често епизодне ликове, показујући нарочити смисао за салонске сметењаке и бонвиване. Његова глума се одликовала обиљем живописних и пластичних детаља у оквиру умереног, реалистичког сценског израза. Г. 1901. је тешко оболео и после две операције у Будимпешти преминуо је у београдској Државној болници. Из брака са глумицом Мартом Т. (в) имао је четворо деце, од којих је кћи Милена такође била глумица.

УЛОГЕ: Лауш (Вечити закон), Де Сен Реол (Досадан свет), Осман беј (Краљевић Марко и Арапин), Стева (Јабука), Соланио (Млетачки трговац), Андрија Попради (Господска сиротиња), Ивица (Балканска царица), Оскар Шаплу (Нервозне жене), Лекар (Галеото), Макса Јовић (Женска влада), Пол Бодар (Булинарови), Бевалан (Роман сиромашног младића), Розенкранц (Хамлет), Батрић (Слободарка), Барон Обертал (Психе), Влахо (Завет), Макса (Циганин), Кмет цигански (Врачара), Канонви (Мадам Сан Жен), Дон Лоренсо Тристан (Мрља која чисти), Мартин Дембелић (Женидба на пробу), Тривун (Девојачка клетва), Петар Марић (Ретка срећа), Херберт (Крив), Анри Дивал (Дупла пуница), Сељак (Јованчини сватови), Лекар (Јеврејин из Пољске), Ханс Вернер (Задушне жене), Ернесто (Сестре), Јов (Лажни цар Димитрије), Ђурђе Дејанов (Дојчин Петар), Стева Грабић (Честитам), Риста (Саћурица и шубара), Јаснић (Рат у мирно доба), Флотвел (Распикућа), Козински (Разбојници), Едгар (Краљ Лир), Виње (Присни пријатељи), Свистунов (Чикина кућа), Исидор (Цезаров тестамент), Чавлић (Јасмина и Ирена), Шантрен (Женски прилатељ).

ЛИТ: А-м, О приказаном комаду, први пут, „Господска сиротиња“, Стража, НСад, 1895, бр. 23, с. 2; Ј. Грчић, Балканска царица, Позориште, НСад, 1895, бр. 38, с. 149-151; С., Српско народно позориште – „Женска влада“, Застава, 1896, бр. 9, с. 3; С., Нервозне жене, Позориште, НСад, 1896, бр. 26, с. 102-103; Ј. Хр(аниловић), „Булинарови“, комедија водвиљ у три чина, написали Морис Ордоно, Албен Валабрег и Анри Керул, Браник, 1896, бр. 12, с. 2; Ј. Хр(аниловић), Завет, Позориште, НСад, 1898, бр. 12, с. 58-59; А-м, „Присни пријатељи“, шаљива игра од Викторијена Сардуа, Браник, 1898, бр. 62, с. 3; А-м, „Лажни цар Димитрије“, историјска трагедија у 5 чинова од Ф. Шилера коју је допунио Хајнрих Лаубе, Браник, 1898, бр. 69, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Сестре, Позориште, НСад, 1898, бр. 40, с. 176; А-м, У уторак 17. о. м. гледали смо „Психе“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 64, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Мрља која чисти“, Позориште, НСад, 1900, бр. 18, с. 70-71; С., Краљ Лир, Позориште, НСад, 1900, бр. 38, с. 151; А-м, Вест о смрти Јанка Тодосића, Застава, 1902, бр. 182, с. 3; А-м, Јанко Тодосић, Позориште, НСад, 1902, бр. 28, с. 194.

С. Ј.