ТИМКО Иринеј – инспицијент Опере (Куцура, код Врбаса, 27. I 1913 – Нови Сад, 8. IX 1986). Гимназију је завршио у Травнику, где је дириговао гимназијским хором а истовремено је свирао обоу у градском оркестру. Од детињства говорећи русински, украјински и српски језик, савладао је и основе француског да би боравком у Италији научио и италијански. У Риму, где је студирао на латинском, дипломирао је 1937. на Филозофско-теолошком факултету; за време студија водио је римски Хор украјинског колегија. Затим се вратио у домовину и ангажовао се у раду у гркокатоличким црквама пре свега у НСаду али и широм Бачке. Упоредо се и музички образовао. Од 1963. био је веома активан у уметничким секцијама русинско-украјинског Културно-уметничког друштва „Максим Горки“ у НСаду, а од 1968. је водио и хор Дома културе у Руском Крстуру. Први пут је ступио у државну службу ангажманом у СНП 1. II 1958, када се инспицијент Опере Павао Вујовић (в) тешко разболео и хитно му је била потребна замена. Сарадња са СНП је трајала све до 38. II 1969, за које време је Т. радио и као редактор нотног материјала и као музички архивар. Од 1969. био је запослен као музички уредник редакције за народну музику Радио-НСада. Бавио се и компоновањем музике за народне мелодраме (Хмара, Ој не ходи Хрицју, Мајска ноћ, Суд правди, Безталана, Војчиха), песама у народном духу (Жељењеје жито, Там под љесом каљиновим, Кад ја појдзем маршировац, Браћа Русини) и дечјих песама (Хижочко стара; за песму Топола га је наградио Завод за издавање уџбеника, а за музику за дечју представу Три прасета освојио је прву награду на Мајским играма у Бечеју). Аутор је многобројних аранжмана за хорове и тамбурашки оркестар.

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 38.

В. В.