ТИЈАРДОВИЋ Иво – композитор и диригент (Сплит, 18. IX 1895 – Загреб, 19. III 1976). Музику је учио приватно у Сплиту и Бечу, а студирао је и архиктетуру и драмску уметност у Згбу. Учествовао је у Првом светском рату као добровољац српске војске и био на солунском фронту. Од 1922. до 1929. био је сценограф и диригент позоришта у Сплиту. Затим је неко време био директор музичког одсека фабрике „Edison Bell Penkala“. У периоду од 1938. до 1941. радио је као директор и управник Сплитског казалишта. Укључен у прогресивна друштвена кретања, за време окупације је био међу најактивнијим Сплићанима и биран је за илегалног председника Народноослободилачког одбора града. Од 1943. је активно учествовао у Народно-ослободилачкој борби као члан и организатор многих уметничких група и интендант Казалишта народног ослобођења Далмације. После ослобођења деловао је у Згбу као интендант ХНК (1945-1949) и директор Загребачке филхармоније (1949-1954). За пола века стваралачког рада написао је 6 оперета, 3 опере, 1 мјузикл и више инструменталних дела, хорова, соло-песама; такође је аутор музике за неколико домаћих (везаних за народноослободилачку борбу) и неколико филмова немачких предузећа („Тобис“, ФДФ и УФА). Важнија дела су му: оперете Мала Флорами и Сплитски акварел, опере Димњаци са Јадрана, Марко Поло и Диоклецијан, оркестарска – увертира за Рибарске свађе, коло – Далматинска, вокална – Марјане, Марјане, У те сам се зајубија, Далмацијо, земљо мила (борбене и масовне песме), мјузикл Катарина Велика и др. Његова је мелодика прожета елементима медитеранског, посебно сплитског фолклора, чиме врло срећно у својим делима подвлачи локални колорит и даје чврсте музичке обрисе средини коју приказује. Највише успеха имао је са оперетама Мала Флорами и Сплитски акварел, у којима ефектна и функционална сценска решења по својој оригиналности достижу ниво класичне оперете. Т. музичко-сценска дела извођена су на свим домаћим али и страним музичким позорницама (Чехословачка, Италија, САД, СССР). Један је од најпопуларнијих југословенских композитора. Његова оперета Сплитски акварел изведена је у Н-Оп 1932, а Мала Флорами у СНП 1968, у режији композитора, и 1978. У Н-Оп је 1934. изведена оперета Викторија и њен хусар Пала Абрахама по либрету А. Гринвалда и Ф. Ленера – у Т. преводу.

ЛИТ: А-м, Маестро има реч, Позориште, НСад, 1968, бр. 2, с. 8.

М. Х.