ТИБУ(СТ) Ламбер (Lambert Thiboust) – француски драмски писац (Париз, 1826 – Париз, 1867). То је само псеудоним под којим је писао; право му је име било Пјер-Антоан-Огист Ламбер (Pierre-Antoine-Auguste Lambert). У писању је помагао пријатељима и они су припомагали њему. Најчешћи су му сарадници били Т. Баријер и А. Делакур. Иначе су с њиме сарађивали и А. Денери, Ф. Диманоар, Клервил, Б. Дерон, Е. Гранже, Ж. Моано, П. Деланд, Ш. Деноаје, Е. Нис, Р. де Бовоар, Е. Сироден, А. Шоле. Тек с времена на време би се усудио да напише нешто и сам. У његовом драмском раду преовлађују водвиљи у једном чину, каткад потпуно лишени укуса, с намештеним заплетом радње. Интрига у његовим водвиљима не наваљује неодољиво јер је он припрема сувише смишљено и нимало лукаво. Т. изнуђује преокрете да би разонодио гледаоце, уопште не водећи рачуна о природном развијању радње. Његове личности не могу деловати са позорнице као комични типови, накриво насађени људи каквих има у животу, него се понашају као карикатуре, као лица виђена у кривом огледалу. Баш стога су његови позоришни комади данас потпуно заборављени. Међу најважније и својевремено најпопуларније спадају: Човек с плавим огртачем (1850), Господин који неће да оде (1852, у сарадњи са Клервилом), Мраморна срца (1853, са Т. Баријером), Париз који спава (1852, са А. Делакуром), Летње тајне (1853, са А. Делакуром), Уличне птице (1854, са А. Делакуром), Пријатељ из Лиона (1855, са Т. Баријером), Женске сузе и гимнастика (1857), Пепељуга (1859), Ђаво (1862, са А. Делакуром), Човек није савршен (1863, са Б. Дероном), Умњак (1866, са Е. Гранжеом). у СНП су изведени његови (и Баријерови) комади Пријатељ из Лиона и Мраморна срца, а Госпођа од Сен-Тропеа (Madame de Saint-Tropez), коју су написали А. Д’Енери и О. Анисе-Буржоа, је до нас стигла преко Т. прераде на немачки и у преводу А. Мандровића са немачког играна у СНП 1875.

Ж. П.