ТАТИЋ Милутин Мића – драмски глумац (Ниш, 29. V 1923 – Београд, 24. III 1991). Гимназију је учио у НСаду до 1941. Почео је да студира архитектуру, али се убрзо исписао и пребацио на студије глуме на Високој филмској школи у Бгду (до 1949), код Вјекослава Афрића и Јозе Лауренчића. У сезони 1949/50. био је члан Студија филмских глумаца „Звезда-филма“ у Бгду (први му је филм Бесмртна младост). Потом је био ангажован у позориштима: од 1950. до 1952. у Југословенском драмском позоришту у Бгду, од 1. VIII 1952. до 31. VIII 1954. у СНП у НСаду и од 1954. до 1974. у Београдској комедији. Затим је, као слободан драмски уметник, наступао на филму, радију, телевизији и на естрадним сценама као популарни водитељ. Сарађивао је, као гост, са Дечијим позориштем „Бошко Буха“ и Малим позориштем у Бгду. Остварио је низ упечатљивих карактерних улога у комедијама и музичким комадима, огледајући се и у психолошкој драми. Одликован је Орденом заслуга за народ III реда.

УЛОГЕ: Миле (Покојник), Томо (Мећава), Стеван (Зла жена), Зганарел (Дон Жуан), Авдо (Ка новим обалама), Први сељак (Ђидо), Катија (На западним котама), Први домаћин (Хајдук Станко), Ђока Јорганџић (Над попом попа).

ЛИТ: С. Берберски, „Мећава“ од Пере Будака, СВ, 30. XII 1952; О. Новаковић, „Мећава“ на сцени у Н. Саду, НС, 1953, бр. 53, с. 2; М. М(илошевић), „Ка новим обалама“, премијера савремене домаће драме, Дневник, 24. X 1953; М. Матко (А. Панов), „Над попом попа“, НС, 1954, бр. 82–83, с. 1–2; Марина Татић, Сећања на стару кућу. Мића Татић, Позориште, НСад 1970, бр. 1, с. 6–7; М. Р., Преминуо глумац Мића Татић, Политика, 26. III 1991; В. Петковска, In memoriam. Глумац открива човекову душу, Борба, 27. III 1991; Ј. Ћирилов, Мајстор ведрине, Политика, 29. III 1991.

С. Ј.