ТАТИЋ Јосиф

ТАТИЋ Јосиф – глумац (Нови Сад, 13. IV 1946 – Београд, 8. II 2013). Рођен је у глумачкој породици, отац Бранко (в) и мајка Христина (в). Основу школу и гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у родном граду, а у Бгду дипломирао 1968. глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи Косте Вујића. Одмах после дипломирања постао је члан Југословенског драмског позоришта у Бгду и у њему остао, са краћим прекидом (1972–1974), све до смрти. У матичном позоришту остварио је значајне улоге у представама: Кад су цветале тикве (1969), Спасени (1971), Дундо Мароје (1976), Пучина (1977), Балкански шпијун (1983), Муке по Живојину (1985), Сеобе (1986), Ваљевска болница (1989), Кнез Павле (1991), Mein Kampf (1993), Троил и Кресида (1994), Буре барута (1995), Молијер – још један живот (2003), Италијанска ноћ (2004), Хадерсфилд (2005). Био је чест и у другим београдским театрима (Звездара театар, НП, Студентски културни центар), али и у СНП. Око осамдесет улога остварио је на фиму и у тв-серијама: Самртно пролеће, Грлом у јагоде, Специјално васпитање, Петријин венац, Широко је лишће, Сок од шљива, Балкан експрес, Бољи живот, Срећни људи, Породично благо, Улица липа, Сва та равница и др. Добитник је више награда: „Вечерњих новости“ за улогу у представи Пучина; за улогу у Шовинистичкој фарси 1985. на Слободарским позоришним свечаностима у Младеновцу; за улогу Оца у представи Хадерсфилд 2005. на Јоакимфесту, „Зоранов брк“ на Данима Зорана Радмиловића 2006, „Ардалион“ на Југословенском позоришном фестивалу 2007.

УЛОГЕ: Мољац (Сан летње ноћи), Кузман (Голубњача), Ђорђе Џандар (Свети Георгије убива аждаху), Теја Крај (Клаустрофобична комедија).

ЛИТ: А-м, In memoriam. Јосиф Татић, Дневник, 10. II 2013.

М. Л.