ТАТИЋ Христина – глумица и инспицијент Драме (Скопље, 26. XI 1916 – Нови Сад, 26. II 2003). Завршила је нижу занатску школу у Скопљу 1932. Девојачко презиме јој је било Замфировић. Сестра Надежда Замфировић (в) је такође била глумица, а мати позоришна кројачица. Т. је удајом за глумца и редитеља Бранка Т. (в) и сама отпочела глумачку каријеру у НП у Скопљу почетком 1939. По његовом надимку Пуле – њу су звали Пулка. Имала је дара и потенцијала за оперску певачицу, али је због срчаних проблема морала да одустане од те професије. Од октобра 1944. до краја августа 1945. била је ангажована у НП у Нишу, од септембра 1945. до 31. VIII 1952. у СНП (у својству „представљача“), од 1. IX 1952. до 31. VII 1953. у Сремском народном позоришту у Сремској Митровици и од 1. VIII 1953. до пензионисања, 31. VIII 1970, поново у СНП, у којем је од 1955. била и инспицијент. Као глумица највише је напредовала радећи са Ј. Љ. Ракитиним (в). Са супругом Бранком имала је два сина, од којих је један (Јосиф, в.) био глумац; када је остала удовица удала се за познатог новосадског штампарског мајстора Теодора Тошу Гостојића.

УЛОГЕ: Зина (Туђе дете), Сељанка (Оклопни воз), Анка (Госпођа министарка), Нанчика (Родољупци), Марта (Поп Ћира и поп Спира), Прва оговарача (Вечити младожења), Прва сељанка (Сеоска учитељица), Јуца (Ивкова слава), Собарица (Пигмалион), Милева (Дорћолска посла), Тетка Даца (Госпођа министарка), Мартина (Учене жене), Савета (Пут око света), Ружица (Власт), Виолета (Тетовирана ружа).

ЛИТ: М. Татић, Животни пут Христине и Бранка Татића, Позориште, НСад 1974, бр. 6, с. 9.

В. В.