ТАНХОФЕР Ивица – драмска глумица (Осијек, 19. III 1902 – Сплит, 22. VII 1977). Право име јој је било Иванка, а дјевојачко презиме Бранковић (отац јој се некада презивао Браун). Рођена је у чиновничкој породици. У родном граду је завршила основну и вишу дјевојачку школу, а затим је краће вријеме учила пјевање у Бечу, код професора Зоненфелда (Sonnenfeld), и истовремено похађала семинар за глумце Макса Рајнхарта. У јесен 1921. ангажирана је у НК у Осијеку, гдје је остала до 31. VII 1936. У овом казалишту је од прољећа 1928. до љета 1934. била истакнути тумач разноврсних улога у заједничком Н-Оп. На почетку каријере наступала је и у пјевачким улогама. Од 1. VIII 1936. до 31. VIII 1940, заједно са супругом Томиславом Т. (в), била је ангажирана у НПДб у НСаду, а затим је, до 30. VI 1941, припадала драмском ансамблу ХНК у Згбу. Од љета 1945. до краја јуна 1947. радила је као чланица Драме ХНК у Сплиту, а од 1. VII 1947. до 31. VII 1957. наступала је у Југословенском драмском позоришту у Бгду; од 1. VIII 1957. до јесени 1966, када је умировљена, поново је била у Драми сплитског Казалишта, гдје је 15. V 1965. улогом Барунице Кастели у Господи Глембајевима прославила 35. обљетницу умјетничког рада. Т. је била крхке појаве, њежног тена и свијетло плаве, глатко зачешљане косе, лаког хода и помало нервозних гести. У широком распону ликова које је најчешће успјешно креирала, од наивки, комичних и карактерних улога до тзв. психолошких и драмских рола, она је и по својим глумачким остварењима, и као маркантна личност у глумачком свијету, четири и по деценије представљала особену и занимљиву појаву у нашем казалишном животу, особену и по томе што се својим држањем, кретањем, гестом и начином говора прилично издвајала од ансамбла с којим је у представи судјеловала. О њеној Маргетићки Ћ. Чулић каже да је била „изнијансирана и до краја индивидуализирана са доста темперамента и уживљавања“. Гостовала је по казалиштима цијеле Југославије а са Југословенским драмским позориштем и у СССР, Француској, Мађарској и Аустрији.

УЛОГЕ: Дара (Госпођа министарка), Кристина (Allons enfants), Икс (XYZ), Госпођа Кузине (Наш попа код богатих), Девојка (Непријатељица), Тили Хазлбергер (Рај на земљи), Фани (Фани и њена послуга), Сузи Сакс (Црквени миш), Баруница Кастели (Господа Глембајеви), Мери Пирибингл (Цврчак на огњишту), Марија (Уметници),  Лула Соколовић (Вечити младожења), Госпођа Понца (Шта је истина?), Виола (Богојављенска ноћ), Кристијана (Буцов), Терика Керекеш (Госпођа полаже матуру), Брижита Тушар (Зелени фрак), Агата (Из љубави недовољно), Ханча (Људи на санти), Кети Сајдл (Матура), Тања (Нови дом), Др Јудита Корнелијус (Последњи плес), Труде Карштубер (Признање), Тони Флаг (Трипут отац), Краљица Ана (Чаша воде).

ЛИТ: А-м, Ладислав Фодор и његова „Матура“, Дан, 1937, бр. 5, с. 4; А-м, „Отац“ од Стриндберга и Фодорова и „Матура“ у режији г. Томислава Танхофера, Покрет, НСад, 14. I 1937; С. Ф(илиповић), Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград, 1937, бр. 15, с. 4; А-м, М. Крлежа: „Господа Глембајеви“, Дан, 1937, бр. 17, с. 6; С. Динчић, Ликвидација глембајевских трансакција, Дан, 28. I 1937; А-м, Премијера „Новог дома“ од Булгакова, Дан, 4. II 1937; М. В., Позориште, Банатска пошта, Петровград, 19. VI 1937; А-м, Американска бурлеска на нашој сцени, Дан, 23. XII 1937; М. В., Народно позориате Дун. бановине ускоро ће завршити своје гостовање, Банатска пошта, Петровград, 25. VI 1938; Д. М., Фрањо Херцег: Последњи плес, Дан, 10. II 1939; Б. Чиплић, Господа Глембајеви, Дан, 11. XI 1939; А-м, Позориште, Нови Сад, 26. I 1940; Л. Дотлић, Виљем Вернер: Нови људи, Дан, 8. III 1940; М. Смоје, Јубилеј Ивице Танхофер: 35 година умјетничког рада, Слободна Далмација, Сплит, 15. V 1965; Ћ. Чулић, Казалишне вечери, у: Осврти и прикази (1945-1964), Сплит 1971; Л. Дотлић, In memoriam. Ивица Ттанхофер, Позориште, НСад, 1977, бр. 3, с. 12.

Ш. Ј.