БУЛГАКОВ Михаил Афанасјевич (Михаил Афанасьевич Булгаков)

БУЛГАКОВ Михаил Афанасјевич (Михаил Афанасьевич Булгаков) – совјетски приповедач, романсијер и драмски писац (Кијев, 14. V 1891 – Москва, 10. III 1940). Један је од најдаровитијих и најоригиналнијих, који је своју праву вредност, актуелност и утицај добио у време после завршеног Другог светског рата. У роману Бела гарда (1925), који је драматизовао под насловом Дани Турбиних (1926), Б. је, на широкој основи и улазећи у дубље анализе, приказао пропадање белогардејске армије. Истом тематиком бавио се и у драми Бекство (1928). Нарочито су позната његова дела Молијер (1936), Последњи дани (1940) и Мајстор и Маргарита, у којима је на изузетно имагинативан начин писао о улози и личности уметника и њиховог односа према стварности. Тај однос се заснива колико на продубљеном разумевању животних околности у којима уметник делује, толико и на фантастичним прожимањима збиље и маште, која доводе до једног необичног стваралачког споја стварности и алегорије, реалних и замишљених прилика. Због тога је Б. необично занимљив за истраживање, као писац чије је дело загонетно и нејасно, препуно тајних и не увек лако објашњивих идеја, оних мисли за које је тешко поуздано тврдити да су тачно оно што се на први поглед чини и оних алегорија у чијој суштини има много фантазама, које је врло проблематично тумачити као пуки одраз одређене стварности Совјетског Савеза 30-их г., а не и као једну врсту метафизике. Зато је Б. писац врло актуелан и данас, и то у многим врстама уметности (на позорници, на филму, као још сасвим неоткривен и непознат приповедач и романсијер; г. 1980. објављена је код нас његова књига досад необјављених приповедака Стоглава). Име Б., као даровитог писца који тенденцију у књижевном делу није схватао површно и политички прагматично, среће се у нашој књижевности у књижевним и идеолошким сукобима крајем тридесетих г., кад га М. Крлежа помиње као уметника изузетно даровитог и борца против књижевних шаблона. Његове драме су код нас извођене нарочито у последње време, а у СНП игране су: Нови дом (1936) и Бела гарда (1940).

В. Кл.