ШТЕЛА Адорјан (Adorjan Stella) – мађарски новинар, писац и преводилац (Кезеплак код Клужа, данас у Румунији, 30. I 1897 – Будимпешта, 26. VIII 1967). После школовања у Нађвараду (данас: Орадеа Маре, Румунија) и Коложвару (данас: Клуж, Румунија) учетсвовао је у Првом светском рату. Од ране младости се бавио новинарством. Био је сарадник разних листова и часописа у провинцијским градовима, Коложвару, Баји, а једно време и у Суботици. Доцније, пре и после Другог светског рата, сарађивао је у пештанским листовима (од 1921. до смрти живео је у Будимпешти). Био је хумориста и позоришни критичар, те нарочито плодан преводилац. Превео је више стотина драмских дела на мађарски. Позоришне комаде писао је углавном у заједници са Иштваном Бекефијем (в). Добитник је књижевне награде „Јожеф Атила“ (1949). Највећи успех постигао је комедијом Милостива госпођа (Méltóságos asszony) из 1935, која је обишла многе европске позорнице, па је и филмована неколико пута, и оперетом Јаника. Објавио је новелу Ја, Виола (Én, Viola, 1938) и збирку хуморески Немојмо се шалити! (Ne tréfaljunk!, 1962). Важнија комедиографска дела су му: оперета Пештанка (Pesti leany, са Ласлом Лакатошем и Имреом Харматом, 1926), оперета Боље него код куће (Jobb mint otthon, са И. Харматом, 1930), комедија Трема (Lámpaláz, 1931), роман Заручникова жена (A völegény felesége, 1936), комедија Сутра остајете у кревету (Holnap ágyban marad, са И. Бекефијем, 1937), комедија Енглеска банка не плаћа (Az angol bank nem fizet, са И. Бекефијем, 1939). Комад Милостива госпођа је 1939. са успехом извођен у „Strand theatre“ у Лондону (Little Ladyship, адаптација: Ian Hay), а у НПДб је игран 1940. под насловом Госпођа полаже матуру, у преводу Жарка Васиљевића.

БИБЛ: Госпођа полаже матуру, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 1412.

М. В.