ШО Џорџ Бернард (George Bernard Shaw)

ШО Џорџ Бернард (George Bernard Shaw) – енглески драматичар (Даблин, 26. VII 1856 – Ејот Сен Лоренс, 2. XI 1950). После доста напорног младалачког живота у својој ирској домовини отишао је у Лондон, где се бавио разним пословима без додира са уметношћу. Његово интересовање за друштвене догађаје постајало је све јаче – у Лондону, на месту настанка Марксовог Капитала (Британски музеј) са пажњом је проучавао основе марксизма. Постао је члан једног грађанског социјалистичког друштва, у чијем клубу је држао ватрене говоре против угњетавања радничке класе. До краја свог живота остао је убеђен у потребу мењања света и у социјалистичке идеје. Преко пријатеља Виљема Арчера дошао је у контакт са редакцијама многих британских листова и новина па је за њих писао књижевне, музичке и позоришне рецензије. Познат је његов духовит однос према Шекспиру, те снажно залагање за Ибзена, који је знатно утицао на Ш. драмско стваралаштво. Драме је почео да пише када је већ зашао у зрело доба и захваљујући својој дуговечности стигао је да остави обимно драмско дело са педесетак комада различите вредности. Г. 1925. добио је Нобелову награду за књижевност, чији је знатан део уложио у фонд за реформу енглеског писма по угледу на фонетски алфабет Вука Караџића. Веома много је путовао по Америци и Европи, па је био и у нашој земљи. Ш. је превасходно комедиограф и његови позоришни комади су готово искључиво комедије, иако их сам често не назива тако. Он је најзначајнији британски драмски писац после Шекспира и један од најзначајнијих европских комедиографа. Бујица драмске инспирације извирала је из његове социјално-критичке природе, а драматургија му се кретала законима кретања музике. То се огледа код његових великих дела у духовитој елеганцији вођења дијалога, констелацији ликова и лаком одвијању драмског догађаја. Његова редитељска упутства обилују психолошким анализама и описима детаља. Предговори комадима су велике политичке и филозофске полемике у којима Ш. износи свој став и мишљење о разним друштвеним појавама и проблемима. Његова дела су доживела светски успех и сталан су део светског позоришног репертоара. Међу најзначајније комаде убрајају се: Кућевласници (Widowers’ Houses, 1892), Занат госпође Ворн (Mrs. Warren’s Profession, 1893), Кандида (Candida, 1897), Ђаволов ученик (The Devil’s Disciple, 1897), Цезар и Клеопатра (Caesar and Cleopatra, 1898), Човек и натчовек (Man and Superman, 1903), Мајор Барбара (Major Barbara, 1905), Лекар у недоумици (The Doctor’s Dilemma, 1906), Андрокле и лав (Androcles and the Lion, 1913), Пигмалион (Pygmalion, 1913), Света Јована (Saint Joan, 1923), Амерички цар (The Apple Cart, 1930), Милионерка (The Millionairess, 1935). У СНП су приказана следећа његова дела: Пигмалион 1923, 1947. и 1952; Ђаволов ученик 1924; Лечник у дилеми 1931; Кандида 1931; Кућевласници 1932; Занат госпође Ворн 1937. и 1973; Катарина Велика (Great Catherine, 1913) и Наполеон (The Man of Destiny, 1897) 1955.

БИБЛ: Ђаволов ученик, прев. С. Винавер, Бгд 1948; Лекар у недоумици, прев. Б. Недић, Бгд 1949; Занат гђе Ворн, прев. Б. Недић, Бгд 1950; Андрокло и лав, прев. Т. Пеичић, Згб 1951; Četiri drame – Kućevlasnici, Zanat gospođe Warren, Candida, Đavolov učenik, прев. Т. Пеичић и В. Хабунек, Згб 1951; Андрокле и лав, прев. В. Стојић, Бгд 1952; Кандида, прев. Н. Ћурчија-Продановић, Бгд 1964; Изабрана драмска дела, прев. Б. Недић и Ж. Симић, Бгд 1970.

ЛИТ: Ј. Кулунџић, Bernard Shaw, Виенац, Згб, 1927, књ. VII, с. 182-185; В. Поповић, Бернард Шо и други есеји, Бгд 1939; О. Хумо, Џорџ Бернард Шо, Бразда, 1950, г. III, с. 815-824; С. А. Јовановић, Бернард Шо, ЛМС, 1951, књ. 367, с. 240-246; М. Крлежа, George Bernard Shaw, Хрватска књижевна критика, Згб, 1953, св. VI, с. 261-271; Д. Поповић, Две једночинке Бернарда Шоа, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 501-505; Б. Недић, Бернард Шо, поговор у: Пигмалион, Бгд 1964, с. 101-105; Х. Клајн, Комедије Бернарда Шоа, у: Изабрана драмска дела, Бгд 1970, с. V-XX; Т. Ујевић, Есеји и критике, у: Записи, II, Згб 1970, с. 268-274; М. Крлежа, Есеји, I, Сарајево 1973; И. Секулић, Из страних књижевности, Бгд 1977, с. 529.

Д. Р.