ШИМИЋ Милан Јустин

ШИМИЋ Милан Јустин – преводилац (Баја,  ? 1833 – Мол, ? 1899). Школовао се у родном граду, а када је наумио да студира права спречила га је Буна 1848. Од 1854. до 1857. радио је као привремени, а до 1870. као стални бележник у старобечејској општини. Потом је краће време радио као привремени благајник МС, да би 6. V 1871. био изабран за првог поткапетана полиције у НСаду. Паралелно је приватно студирао права, али не постоји податак да ли их је завршио. Крајем новембра 1875. изабра н је за градског капетана у Земуну. Од 1874. до 1875. био је члан ПО ДСНП. Касније је једно време био чиновник у Србији, а од 1893. до краја живота живео је у Молу. Важио је за моралног, марљивог и способног чиновника. Бавио се превођењем, а у СНП су игране представе у његовом преводу: Циганин (1873), Три брачне заповести (1874), Воденичарева ћерка (1876), Злочинчева марама (1879) и Риђокоса (1928).

ЛИТ: Ф. Ваничек, Историја Војничке крајине или Историја васцелог српског народа са ове и оне стране Дунава, Саве, Уне, Врбаса тако и приморја, НСад 1880; В. Стајић, Новосадске биографије, с. V, НСад 1940, с. 293.

М. Л.