ШАТРИЈАН Александар (Alexandre Chatrian) – француски романсијер и драмски писац (Солдатентол, Лотарингија/Лорена, 18. XII 1826 – Париз, 26. III 1890). Отац му је био стаклар, али је пропао, па је прешао у Белгију, где се запослио као обичан радник. Син му је помагао у послу све до 1847, када је отишао у Фалзбург и постао васпитач у тамошњем колежу. У овом се месту упознао са Емилом Еркманом (в). Ускоро је био отпуштен из службе, па је прешао у Париз запосливши се као службеник Источних жељезница и на том послу је остао пуне четири деценије. Велико је питање његове сарадње са Еркманом. По свему судећи, писац је био Еркман, а Ш. је, као пословни човек, пласирао те рукописе, суделујући вероватно у њиховим дефинитивним редакцијама. У сваком случају, постигли су велик успех, па ни приходи нису били мали – о њима је управо Ш. водио бригу. Финансијски разлози су, поред политичких разилажења, били повод да се пред крај живота њих двојица заваде и чак изађу пред суд, који је стао на страну Еркмана. Од позоришних комада које су заједно потписали новосадска публика је 1887. и 1897. видела комедију Ранцављеви или Завађена браћа (Les Rantzau, 1882) и драму Јеврејин из Пољске (Le Juif polonais, 1869).

ЛИТ: А-м, Завађена браћа, Позориште, НСад, 1887, бр. 11, с. 42-43; -о-, „Завађена браћа, позоришна игра у 4 чина од Еркмана и Шатријана, Браник, 1887, бр. 140, с. 3; Г., Завађена браћа, Позориште, 1887, бр. 31, с. 142-143; -н-ћ, У уторак 4. фебруара давана је драма „Завађена браћа“, Банаћанин, Велика Кикинда, 1892, бр. 9, с. 2; М. Д., „Завађена браћа“, позоришна игра у 4 чина, са певањем, написали Еркман и Шатријан, превео М. П. Шапчанин, Весник, Панчево, 1893, бр. 16, с. 2; А-м, „Јеврејин из Пољске“, позоришна игра од Еркмана-Шатријана. Превела Милка Марковић, Браник, 1898, бр. 72, с. 3; Ј. Хр(аниловић), Јеврејин из Пољске, Позориште, НСад, 1898, бр. 28, с. 122-123; А-м, У уторак 24. новембра први пут: „Јеврејин из Пољске“, Србадија, Велика Кикинда, 1898, бр. 67, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Српство, Вршац, 1898, бр. 88, с. 3.

С. А. Ј.