СУГАНА Луиђи (Luigi Sugana) – италијански драмски писац и либретист (Тревизо, 16. X 1857 – Венеција, 27. III 1904). Син младе Карлоте Фантон и грофа Ђеролама С.; родитељи нису били вечани, па је у регистар забележен као Луиђи Балмонтин. Мајка га је признала 1872, а отац 1876. Зна се да се из Тревиза преселио у Падову, а затим у Болоњу, где је дипломирао права. Од 1885. је живео у Венецији, где се дружио са неким личностима из уметничког и позоришног света као што су Ђакомо Фаврето, Ђачинто Галина, Пауло Фамбри и Рикардо Селватико. Богат и разноврстан таленат, новинар, полиграф, ерудита, истрајно посвећен историји Венеције, коју је уздизао на веома оригиналне начине, био је и промотер реконструкције Бућинторо-а, галије венецијанских дуждева. Пружио је у венецијанском позоришту бујност своје романтичне страсти, бавећи се готово само темама инспирисаним баш историјом и славом Венеције. Иако потиче из племићске породице, живео је као боем држећи све карте у својим рукама. После његове смрти један мали кафе у којем је проводио ноћи радећи и ћаскајући носи његово име. Умро је у позоришту, којем је на крају деветнаестог столећа поново на сцену вратио венецијански дијалекат заједно са Селватиком, Галином, Де Бјазиом и Пилотом. Ватрених идеја, немиран, фасцинантан говорник, промишљен критичар савременог театра, сликар, сценограф, С. је користио ове своје квалитете да би подстакнуо, чак и са помало бомбастичним реторичким ставовима, комедије на венецијанском дијалекту које је уоквирио у хронолошки циклус у којем се прате авантуре племићске породице Барбо између пада Републике Сан Марко и уједињења Италије. Није имао конкретна политичка опредељења, немилосрдно је критиковао сваку партију, а да би био човек пострани, основао је удружење „Giovane re“ („Млади краљ“), са недефинисаним програмом. Био је пријатељ композитора Ермана Волф-Ферарија, који је написао музику за оперу у три чина Радознале жене (Le donne curiose), за коју је С. саставио либрето по истоименом комаду Карла Голдонија. Премијера ове опере била је у Минхену у Баварској 27. XI 1903. За музичку комедију I guatro rusteghi (Четири грубијана) Е. Волф-Ферарија написао је либрето заједно са Ђузепеом Пицолатом, поново по делу Карла Голдонија La compagnia dei salvadeghi ossia I rusteghi. С. је умро од срчаног удара у четрдесетој г. док је гледао Ермеса Цаконија (Ermete Zacconi) како глуми Хамлета. СНП је 1964. извело Волф-Фераријеву оперу Четири грубијана, за коју је С. са Ђ. Пицолатом написао либрето (по К. Голдонију, 1906).

Н. С.