СТРОЦИ Тито (Tito Strozzi) – глумац, редатељ и књижевник (Загреб, 14. I 1892 – Загреб, 23. III 1970). Студирао је хисторију умјетности на Филозофском факултету у Бечу, а дипломирао хисторију на Филозофском факултету у Згбу. Син је и уједно ученик трагеткиње Марије Ружичке-Строци. У ХНК је интерпретирао, почевши од 1919, преко 300 улога најприје љубавника у класици и салонском репертоару, а затим ликова јунака и оштрих карактера (Шекспирови Рикард III и Хамлет, те Гетеови Фауст и Мефисто). У сувременом репертоару био је истакнути тумач ликова Крлеже (Урбан, Крижовец, Леоне Глембај) и Цесарца (Кватерник). Од 1922, као редатељ, остварује драме Ибзена, Шоа и Ленормана, а напосе Шекспира (Магбет, Краљ Лир, Сан љетне ноћи, Јулије Цезар, Отело), па Гетеовог Фауста и руских реалиста (Островски, Достојевски, Толстој). Музички наображен, дао је велик број редатељских остварења и у опери (Бетовен, Верди, Вагнер, Мусоргски, Лисински, Зајц). Опере је режирао у Бечу и Ници, а као глумац и редатељ наступао је у Њемачкој. Био је 1936/37. директор Драме у ХНК у Згбу; исту дужност је обављао и много касније – 1963/64. у НК у Сплиту. У Згбу је наступао као глумац и редатељ у ХНК и у Градском казалишту „Комедија“. Глумио је у првим хрватским нијемим филмовима, оснивао слободне умјетничке позорнице, гостовао по цијелој земљи, дјеловао као педагог. Обиман је и његов књижевни рад. Покренуо је 1913. часопис „Крик“, а 1919. часопис „Рампа“. Писао је новеле, романе, либрета, сценарије и многобројне казалишне комаде с тематиком из хисторије и сувременог друштвеног и политичког живота. Као преводилац дао је први потпуни хрватски пријевод I и II дијела Гетеовог Фауста; преводио је драмска дјела Верфла, Цвајга и Клабунда, те либрета за опере Бетовена, Вердија, Ђордана, Маснеа и Моњушка. У загребачком ХНК су му изведена дјела: Аланку, 1919; Источни гријех, 1922; Зрински, 1924; Ecce homo, 1925; Комедија на стубишту, 1930; Чувај се сењске руке (по роману А. Шеное), 1931; Чудновате згоде шегрта Хлапића (по причи И. Брлић-Мажуранић), 1934; Како се освајају жене, 1934; Браћа Карамазови (по роману Ф. М. Достојевског), 1938; Просјак Лука (по роману А. Шеное), 1938; Камелеони, 1940; Томислав, 1944; Утвара, 1952; Madame Bovary (по роману Г. Флобера), 1953; Игра у двоје, 1957; Људи у ракети, 1958; Бунидух Керемпух, 1970. У СНП је 1931. приказивана његова драма Зрински, у НПДб 1938. драматизација Браће Карамазових по Ф. М. Достојевском, а у Н-Оп његови пријеводи комада: 1928. Довер-Кале Ј. Бертла, 1931. Посао са Америком Б. Франка и Л. Хиршфелда и 1933. Која је била А. Бибескоа.

БИБЛ: Die trauernde Cascade und anderes, Згб 1913; Павлов, приповијетке, Згб 1915; Разговор с душом Смијсеити, Згб 1918. Ecce homo, драма, Згб 1924; Зрински, драма, Згб 1935; Источни гријех, драма, Згб 1935; Гај, драма, Згб 1936.

ЛИТ: А-м, Тито Строци, Комедија, Згб, 1934, бр. 2; К. М(есарић), Тито Строци као глумац и редатељ, Хрватска позорница, Згб, 1943/44, бр. 17; С. Батушић, Јубилеј Тита Строција, Казалишне вијести, Згб, 1952, бр. 6; Д. Јелчић, Драмска дјела Тита Строција, Позориште, Тузла, 1965, бр. 4-5; В. Мађаревић, Свестрани умјетник сцене, Позориште, Тузла, 1970, бр. 2-3; С. Батушић, Тито Строци, Позориште, НСад, 1970, бр. 8-9.

С. Б.