СТЕВАНОВИЋ Драгомир – преводилац (Мајданпек, 3. VIII 1874 – Београд, 15. III 1927). Основну школу и гимназију (матурирао 1892) похађао је у Бгду. После завршених студија права у Паризу ступио је у Министарство иностраних дела и у току две деценије службовања (1900-1920) прошао кроз сва звања (писар 1900-1905, секретар 1905-1912, начелник 1912-1918, изванредни посланик и опуномоћени министар у Лисабону 1918-1920). Тешко оболео још пре одласка у Лисабон, пензионисан је по сопственој молби 1920. У току службовања неко време је био шеф Политичког одељења, а затим прес-бироа. Као опуномоћеник владе Србије закључио је у Цариграду 1914. уговор о миру са Турском. У току 1914. и 1915. био је на војној дужности у Обавештајном одељењу у чину капетана I класе. Од 1915. до 1918. радио је као саветник српског посланства у Паризу, а неко време и као комесар за избеглице. По укидању посланства у Лисабону обављао је, у Министарству, дужност шефа Одељења за штампу. Чланке је објављивао у домаћој („Одјек“, „Дневни лист“, „Правда“, „Вардар“) и страној („Journal“, „Echo de Paris“, „Journal des débats“, „Courrier d’Orient“) штампи. У београдском „Трговинском гласнику“ водио је спољнополитичку рубрику, а у париском „Temps“-у био је стални сарадник из Србије. Аутор је књиге Реорганизација наше дипломатске струке (Згб 1920). Преводио је на француски и са француског. На француски је превео више актуелних политичких књига и брошура чији су аутори наши политичари и публицисти. На српски језик је преводио француска политичка, финансијска и књижевна дела, међу њима и романе Мопасана (Maupassant) и Марсела Превоа (Marcel Prevost) и студије Емила Фагеа (Emile Faguet). Пред крај XIX и на почетку XX столећа био је активан и као преводилац драмских текстова. На српски је превео комаде: 1899 – Адмирал (L’admiral, 1895) Жака Нормана (Jacques Normand); 1903 – Три мускетара (Les trois mousquetaires, 1841) А. Диме Оца (A. Dumas Père) и Огиста Макеа (Auguste Maquet), Господин Алфонс (Monsieur Alphonse, 1875) А. Диме Сина (A. Dumas Fils), Силом лекар (Médecin malgré lui, 1866) Ж. Б. П. Молијера (Molière) и 1905 – Два детета (Les deux gosses, 1896) Пјера Декурсела (Pierre Decourcelle). СНП је 1921. приказало Господина Алфонса Диме Сина у С. преводу.

С. А. Ј.