СТАНКОВИЋ Борисав-Бора – књижевник (Врање, 31. III 1876 – Београд, 22. X 1927). Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а Правни факултет у Бгду 1902. После једногодишњег боравка у Паризу, од 1904. био је у различитим службама које углавном нису одговарале његовој личности: почео је као цариник, затим је био порезник, контролор државне трошарине у Бајлонијевој пивари, а пред Први светски рат радио је као чиновник  Министарства просвете. Рат му је донео патње: 1915. се из Бгда повлачио оставивши породицу у Краљеву, а онда је преко Ниша отишао у Црну Гору. У Подгорици је био заробљен и интерниран у Дервенту, у Босни. После рата поново је службовао као чиновник у Министарству просвете у уметничком одељењу. Он је један од најзначајнијих српских романописаца: „Самоникао таленат, он је визију свога роднога Врања остварио у споју различитих елемената. Његова уметност се ни у ком случају не може свести на сиров реализам; природа његове прозе је синтетичка, удружујући у усклађеном деловању поступке и виђење романтичара, реалисте, симболисте и натураллисте. Он није писац једне методски чврсто ограничене и структуриране књижевне школе већ поет, силан евокатор позлаћене прошлости и узбуђени хроничар прелазног и преломног времена. У српску прозу он је унео нова, модерна обележја и визију једног света у његовим трагичним преломним процесима и преображајним мучнинама. Кроз сочиво у коме се прелама живот и судбина једне вароши заслепљујући сијају и зраци историјских боја времена и средине. Његово Врање је фокус параболичне путање на којој се дешавају и одсликавају дубоки друштвени, економски, морални потреси, са мноштвом појединачних и породичних драма, које су истовремено непосредне последице судара полуоријенталних форми живота и новог духа друштвеног модернизовања, и симболи сутонских дана једног поретка“ (Б. Новаковић). У НП у Бгду је 20. IV 1924. обележена 30-огодишњица његовог књижевног рада. СНП је више пута стављало на репертоар његову Коштану (1911, 1914, 1919, 1920, 1923, 1925, 1929, 1931, 1933, 1938, 1942, 1946, 1951, 1964, 1986) и једном Нечисту крв (1936).

БИБЛ: Из старог јеванђеља, Бгд 1899; Коштана, Бгд 1902; Божји људи, НСад 1902; Стари дани, Бгд 1902; Коштана, Сремски Карловци 1905; Покојникова жена, Бгд 1907; Нечиста крв, Бгд 1910; Његова Белка, Бгд 1921; Коштана, Бгд 1924; Драме, Бгд 1928; Под окупацијом, Бгд 1929; Сабрана дела, I-II, Бгд 1956. и I-IV, Бгд 1972.

ЛИТ: В. Глигорић, Бора Станковић, Бгд 1936; В. Јовичић, Уметност Боре Станковића, Бгд 1972; Б. Новаковић, Станковић, Борислав, у: Југословенски књижевни лексикон, НСад 1984, с. 776-777.

М. Л.