СЕН-САНС Камиј (Charles-Camille Saint-Saёns) – француски композитор, пијанист, оргуљаш (Париз, 9. X 1835 – Алжир, 16. XII 1921). Врло рано је испољио свој музички таленат: већ као петогодишњак је свирао сонате, а у једанаестој је наступио у сали „Плејел“ као солиста у Моцартовом Концерту за клавир и оркестар. Г. 1848. примљен је на Париски конзерваторијум, где је студирао оргуље (проф. Беноа) и композицију (проф. Алеви), а свој први успех као композитор постигао је Првом симфонијом, која је 1853. била изведена анонимно. Од 1853. је био оргуљаш у париским црквама – најпре „Света Марија“, а од 1857. цркве „Света Магдалена“, где је пуне две деценије наступао са својим изванредним импровизацијама на оргуљама. Концертирао је у многим градовима Европе, а уз то се интензивно бавио компоновањем, те литерарном, педагошком и научном делатношћу (акустика, астрономија). Једно време био је професор клавира у Нидермајеровој школи. Г. 1871. је основао Национално друштво за музику (Société nationale de musique), које је, под симболичним геслом Ars gallica, требало да подржи младе француске музичаре и нову француску музику. Пред крај живота боравио је углавном у Паризу и Алжиру, где је провео многе зиме, тражећи спас за своја слаба плућа. Одликован је орденом Легије части. Његов стваралачки опус је веома разноврстан, како по врсти музике коју је компоновао, тако и по уметничкој вредности његових дела. Опера Самсон и Далила (Samson et Dalile), започета још 1868, довршена је, на иницијативу Ф. Листа, девет г. касније – 1877, када је и први пут изведена. На првом извођењу, у Вајмару, дириговао је С.-С. пријатељ, пијаниста и диригент Франц Лист. Поред опере Самсон и Далила, која је извођена на свим оперским позорницама света, компоновао је још неколико историјских опера – Анри VIII (Henri VIII), Асканио (Ascanio) – и више оркестарских, камерних и вокално-инструменталних дела: три симфоније, свиту Карневал животиња, симфонијске поеме Омфалино вретено (Le Ruet d’Omphal), Игра скелета или Мртвачки плес (Dance macabre) и Херкулова младост (La Jeuness d’Hercule), ораторијум Потоп (La Déluge, – једно од његових најснажнијих дела), два концерта за клавир и оркестар, три за виолину и један за виолончело и оркестар. Музика из појединих С.-С. дела коришћена је на сцени СНП у балетским дивертисманима (Балетске ципелице причају, 1965; Смрт лабуда у: Балет не познаје границе, 1969, и у: Балетске импресије, 2001; инсерти из Карневала животиња у: Балетски дивертисман IV, 1995), а опера Самсон и Далила изведена је 1977.

ЛИТ: Р. Ролан, Садашњи музичари, Париз 1908; А. Донатело, Сен-Сансов живот и дело, Париз 1930.

Н. П.