САВКОВИЋ Светозар

САВКОВИЋ Светозар – преводилац (Земун, 10. X 1838 – Ердевик, Срем, 6. II 1913). Четири разреда основне школе свршио је у Лединцима. Да би савладао немачки језик, пре ступања у гимназију г. дана је провео у немачкој школи у Петроварадину. Гимназију је учио у Сремским Карловцима, Винковцима, Будимпешти и у свих осам разреда гимназије био је одличан ђак. Од 1860. до 1864. студирао је на Правном факултету у Будимпешти. Први правнички испит (ригорозум) положио је 1865. и исте г. изабран је за професора Новосадске гимназије. Био је одани присталица Светозара Милетића и припадник Српске народне слободоумне странке. Због својих политичких ставова три пута је отпуштан из службе (1867-1870, јануар-фебруар 1873, март – септембар 1873). У Пешти је 1877. положио државни професорски испит из историје, немачког језика и српске књижевности. У гимназији је радио до краја јуна 1900, када је пензионисан. Био је један од најбољих и најомиљенијих професора. Као студент био је активан у Академској литерарној дружини „Преодница“, заједно са Костом Руварцем, Лазом Костићем и Гигом Гершићем. Члан Књижевног одељења МС био је од 1867. до одласка из НСада у Ердевик 1910. Од 1865. до 1906. био је члан ПО ДСНП, учествујући од 1874. до 1901. и у раду ЕО Друштва. Публицистичким радом бавио се од 1876. у „Застави“, „Бранику“ и у календару „Српско коло“. Као добар познавалац немачког језика превео је неке Змајеве песме на немачки. Познат је као преводилац Кастеларових списа О слободи савести и Основна права човекова. Посрбио је и превео шаљиву игру у два чина Стари кованџија Луја Мерсијеа, изведену у СНП 1864. СНП је 1868. извело и његов превод комада Роман сиромашног младића Октава Фејеа.

ЛИТ: Ј. Савковић, Светозар Савковић, професор Српске новосадске гимназије, НСад 1938, с. 4-48.

В. Кч