САВИЋ Жарко – оперски певач (бас), управник позоришта и редитељ (Земун, 20. VIII 1861 – Чикаго, САД, 18. I 1930). Отац му је био свештеник. У Земуну је похађао реалну гимназију, а затим кадетску школу у Згбу. У раном детињству научио је да свира на клавиру и на гуслама. За време аустроугарске окупације, као врло млад, служио је војску у Босни. Краће време играо је хонорарно у НП у Бгду, а затим је ангажован у позоришту у Опави у Чешкој. Г. 1887. учио је певање код професора Реса у Бечу. Од 1890. је био у Карловом позоришту у Берлину, затим у Либеку, Дворском позоришту у Дрездену, Градском позоришту у Фрајбургу, од 1894. у Баден-Бадену, од 1897. у Диселдорфу, од 1898. до 1900. у Штутгарту, 1901. у Риги и до 1908. у Хамбургу. У сезони 1908/09. радио је као управник осјечког НК, а у Бгду је од 1909. до 1911. водио властиту Оперу на Булевару. Од 10/23. III 1911. до 31. XII 1913. био је управник СНП. У том периоду је отпочела интензивна оперско-оперетска делатност на новосадској сцени и ангажована је неколицина глумаца са изразитијим певачким способностима; чак се може рећи да је тада зачето и институционално формирање Опере. С. је за потребе СНП превео либрето оперете Дротар Виктора Леона и композитора Леа Фала (изведено 1912), затим либрето оперете Писмоноша и његова сестра Берхнарда Бухбиндера и композитора Рудолфа Рајмана (1912) и либрето Разведене жене В. Леона с музиком Леа Фала (1913). Од 1914. до 1917. радио је као наставник певања у Хамбургу, од 1917. до 1920. у Женеви, а од 1920. најпре у Њујорку а затим у Чикагу – до смрти. Био је и запажен концертни певач и приређивао је „рецитале“: у Бгду 1894, у Панчеву 1895, у Земуну 1896, у Кикинди, НСаду и Сарајеву 1898, у Вуковару, Згбу и Мостару 1904. Г. 1896. био је на турнеји по Русији са С. Мокрањцем, који је за њега писао соло песме. У Хамбургу је 1915. штампано његово дело Der Weg zum freien Ton. Поводом његовог концерта у НСаду забележено је, између осталог: „Његов је бас управо феноменално обсежан. Звони чак у најдубљим гласовима пријатно, а у висини задржава свој пуни сјај. При том се у њега налази гипкост и мекоћа, коју ћеш у органа с тако израженим бас-тембром ријетко наћи“ (П. Иванић у „Позоришту“, 2. VI 1898). „Басист необичне гласовне лепоте и изванредног драмског талента, С. је имао веома широк репертоар, од buffo-партија у класичним делима, преко креација у домачим операма (С. Биницки, И. Бајић), до великог низа улога у Вагнеровим музичким драмама“ (Стана Ђурић-Клајн). Супруга му је била оперска певачица Султана рођ. Цијукова (в).

РЕЖИЈЕ: Утопљено звоно, Дротар, На уранку, Барун Тренк, Доларска принцеза, Кнез Иво од Семберије, Продана невеста.

УЛОГЕ: Иво (Кнез Иво од Семберије), Кецал (Продана невеста).

ЛИТ: А-м, Концерти Жарка Савића, Српство, Вршац 1895, бр. 11, с. 3; А-м, О гостовању оперског певача у СНП-у, Стража, 1895, бр. 47, с. 4; И. К. (Осировић), Концерат Жарка Савића, Српство, Вршац 1895, бр. 15, с. 1-2; А-м, Концерт Жарка Савића, Браник, 1896, бр. 50, с. 3; А-м, Гостовање Жарка Савића у Н. Саду, Женски свет, 1896, бр. 7, с. 108; А-м, Србин уметник певач Жарко Савић, Позориште, НСад 1896, бр. 26, с. 103; А-м, Гостовање Жарка Савића у Баден-Бадену, Женски свет, 1897, бр. 5, с. 7; А-м, Жарко Савић, Позориште, НСад 1897, бр. 3, с. 20; П. Иванић, Српски умјетник Жарко Савић, Позориште, НСад 1898, бр. 16, с. 1-2; А-м, Жарко Савић, чувени оперни пјевач, Нада, Сарајево 1898, бр. 16, с. 255; А-м, Четврти филхармонички концерт, Браник, 1898, бр. 51, с. 2, бр. 53, с. 4; М. Грловић, Опроштајни концерат Жарка Савића у Загребу, Позориште, НСад 1898, бр. 21, с. 94-95; А-м, Жарко Савић на позорници мађарске краљевске опере, Браник, 1899, бр. 131, с. 3; А-м, Жарко Савић оперски певач, Позориште, НСад 1902, бр. 3, с. 11; Л. (Марковић) М(ргу)д, Извештај о представама, Трговачке новине, 1909, бр. 49, с. 390; А-м, Опера Жарка Савића, Трговачке новине, 1910, бр. 49, с. 390; А-м, Савићева опера, Српство, Вршац 1911, бр. 10, с. 3; А-м, Опера Жарка Савића, Застава, 1911, бр. 12, с. 3; А-м, Опера Жарка Савића у Н. Саду, Трговачке новине, 1911, бр. 4, с. 5; Ј. Г(рчић), Опера Жарка Савића у Новом Саду, Браник, 1911, бр. 9, с. 3; Е. Сахс, Гостовање Савићева позоришта, Бранково коло, 1911, бр. 9-10, с. 138-139 и 158-159; А-м, Нов управитељ Српског народног позоришта, Браник, 1911, бр. 29, с. 3; А-м, Нов управитељ Српског народног позоришта, Слога, Сомбор 1911, бр. 7, с. 4; А., Изабран за сталног управитеља, Трговачке новине, 1912, бр. 3, с. 6; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1912, бр. 47, с. 3; А-м, Синоћ је давана „Продана невеста“ од Сметане, Српска ријеч, Сарајево 1912, бр. 59, с. 3; А-м, Српско народно позориште, Невен, Суботица 1912, бр. 23, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1914, бр. 5, с. 2; А-м, Случај г. Жарка Савића у Америци, Comoedia, 1924, бр. 16, с. 22.

В. В.