САВИЋ Катарина-Катица – глумица (Нови Сад, 1853 – Земун, 8. X 1920). Сестра глумца Гавре Савића (в). Први пут је ступила на сцену у СНП 4/16. XI 1869. у улози Јелице у Новом племићу. Веома млада и неискусна, али необично даровита, брзо је освојила многе мање улоге најразноврснијих жанрова: од нежних кћери и мирних девојака у грађанској средини, преко обесних каћиперки и удавача, до сентименталних љубавница, јављајући се повремено и успешно и у ролама трагичних јунакиња, Нарочити напредак у овладавању глумачком вештином показала је током 1872. тумачећи главне и насловне јунакиње у Разбојницима, Емилији Галоти, Ђурђу Бранковићу, Добрили и Миленку и другима. У сентименталним љубавницама и трагичним хероинама испољавала је толико топлине, снаге и заноса да је, према уверењу Антонија Хаџића, могла стати уз прве глумице на целом словенском југу. Приликом гостовања СНП у Винковцима 1872. тумачила је Шилерову Марију Стјуарт живим и племенитим чувством и повремено је, према речима тамошњег дописника, узносила публику жарким успламсајем у бајне висине песникове крилатице-маште – „те нигде не могосмо назријети Катице Савићеве, већ удивом позирасмо на чаробну слику Маре Стјуартове: сваки лик мученичке душе њезине будијаше тронутљив покрет у нама, а милозбор, овога јој пута танки, и црте лица бесједовите, одјекиваху у нашој груди једрим кликом веље хвале…“ („Позориште“, 1872, бр. 70, с. 320). У јеку успеха код критике и публике, приликом гостовања СНП у Сремској Митровици с јесени 1872, напустила је сцену и глуму 30. IX исте г., удавши се за тамошњег угледног трговца Лазара Ђорђевића (Георгијевића) – Милисава Поцерског, са којим је имала три кћери и једног сина, који је рано преминуо. По мужевљевој смрти крајем столећа преселила се у Земун, где је и сахрањена. Њеним одласком са сцене СНП је изгубило своју узданицу и наду у периоду обнове извођачког ансамбла по одласку већине глумаца у новоосновано НП у Бгду.

УЛОГЕ: Јелица, Зорка (Нови племић), Вила (Демон), Друга Иришкиња (Саћурица и шубара), Анђелија (Максим Црнојевић), Ружа (Партија пикета), Софка (Честитам), Мара (Младост Доситеја Обрадовића), Даница (Женске сузе), Валентина (Тражи се васпитач), Мара (Доктор Робен), Јерина (Милош Обилић), Марија (Ђаволови записници), Милија (Љубав није шала), Маријана (Лек од пуница), Ружица (Два наредника), Добрила (Добрила и Миленко), Марија (Париски кочијаш), Марија (Француско-пруски рат), Валентина (У петак), Емилија (Емилија Галоти), Порција (Млетачки трговац), Анка (Мамица), Мара (Ђурађ Бранковић), Малчика (Избирачица), Намигуша (Да је мени лећи па умрети), Антоанета (Париска сиротиња), Смиља (Савет гратис), Амалија (Разбојници), Маргита (Роман сиромашног младића), Селма (Мати и син), Матилда (Рукавица и лепеза), Ева (Магелона), Флора (Кућна капица доктора Фаустуса), Леди Ротландова (Гроф Есекс), Лујза (Муж у клопци), Џејн Ејр (Ловудска сиротица), Филета (Максим  Црнојевић), Ержа (Нашла врећа закрпу).

ЛИТ: А-м, Друго сêло у Новом Саду, подлистак Заставе, 16. XI 1969; Л., Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 35, с. 1; А-м, Из позоришта, Млада Србадија, НСад, 1872, бр. 1, с. 15-16; -з-, „Љубав и филозофија“, „Пољубац“, „Доктор Робен“, Позориште, НСад, 1872, бр. 15, с. 63; К. Т(рифковић), „Записници ђаволови“, Позориште, НСад, 1872, бр. 17, с. 70-71; Ј., „Љубав није шала“, Позориште, НСад, 1872, бр.18, с. 7; Ј-р, Српско народно позориште. У Вуковару 30. јуна, Позориште, НСад, 1872, бр. 66, с. 285; А-м, Српско народно позориште. Из Винковаца, Позориште, НСад, 1872, бр. 67, с. 293-294, бр. 68, с. 301, бр. 70, с. 319-320; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 3, с. 3; А-м, Грађа за историју српског позоришта, Застава, 1874, бр. 6, с. 2.

С. Ј.