САЛЕТОВИЋ Славенко

САЛЕТОВИЋ Славенко – драмски редитељ (Високо, Босна и Херцеговина, 11. V 1948 –). Основну школу завршио је у Сарајеву 1962, а Другу мушку гимназију у Бгду 1966. Режију, у класи проф. Димитрија Ђурковића, дипломирао је на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1972. Активност у позоришту започео је 1965. као глумац-аматер у Драмском студију Дома омладине Врачар – ДАДОВ (Тартиф у Тартифу Ж. Б. П. Молијера, Дики у представи Обавезно кромпир А. Вескера и др.). Прву самосталну режију остварио је у Омладинском позоришту „Сусрет“ (Рејмон Кено: Стилске вежбе, 1969). На БРАМС-у и на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије на Хвару је 1970. добио награду за најбољу мушку улогу у тој представи. Представа Ванцаге М. Јелића, коју је поставио у Омладинском позоришту „Сусрет“, проглашена је 1971.  за најбољу представу на Београдској ревији аматера Србије (БРАМС), а С. је добио награду за најбољу режију. Исте г. је добио и Мајску награду Бгда за свој дотадашњи аматерски рад у позоришту. У оквиру свог дипломског испита на Академији, 1972. је режирао две представе: Представу „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша И. Брешана у Камерном театру ’55 у Сарајеву (која је 1976. проглашена за најбољу представу на Сервантесовом фестивалу у Мексику) и Џепни театар А. П. Камија у Атељеу 212 у Бгду. Награду „Бојан Ступица“ је добио 2007, Вењлику плакету са повељом Универзитета уметности у Бгду 2009, а Вукову награду 2014. Као драмски редитељ професионалну делатност је започео 20. VIII 1973. у СНП у НСаду, где је поставио Бубу у уху Ж. Фејдоа, Фројлајн Ану В. Јанковић и Николетину Б. Ћопића. Од 1. IV 1974. асистент је на Факултету драмских уметности у Бгду за предмет позоришна режија, 20. VI 1981. изабран је за доцента, а 1991. за редовног професора. Представу Руцанте Б. Љумовића, коју је С. поставио у Камерном театру ’55, прогласио је жири критике за најбољу представу професионалних позоришта БиХ у 1978. Од 29. VIII 1978. до 31. XI 1979. вршио је дужност уметничког руководиоца Камерног театра ’55 у Сарајеву. На Сусрету професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1980. С. је добио другу награду за најбољу режију за представу А. Вампилова Прошлог лета у Чулимску, коју је извело НП из Шапца. Режирао је у позориштима у Бгду, Сарајеву, Сомбору, НСаду и Шапцу. И избор дела која је поставио на сцену и начин како је у представама стварао свој центар доживљаја – упућују на две основне карактеристике С. као редитеља. На драматуршком плану то је претежно опредељење за дела националне драматургије – а на плану театарске реализације наглашено ослањање на глумачку екипу. У низу његових представа истичу се веома добре улоге-ликови, што потврђује у више прилика истицано запажање да је С. редитељ који „уме да ради са глумцима“.

РЕЖИЈЕ: Буба у уху, Фројлајн Ана, Николетина, Балкански шпијун, Злочин на козјем острву, Очеви и оци, Љубави Џорџа Вашингтона.

БИБЛ: Комедиограф Жорж Фејдо, реч редитеља, Позориште, НСад 1973, бр. 2, с. 10.

ЛИТ: С. Божовић, Комплименти редитељу – замерке глумцима, Вечерње новости, 29. X 1973; М. Мирковић, Блиско о странкињи, Политика експрес, 20. XII 1973; С. Божовић, Дневник сентименталне љубави, Вечерње новости, 24. XII 1973; Л. Геролд, „Nikoletina“ Branko Ćopić hőse áz újvidéki színpadon, Magyar Szó, 19. XI 1974; Д. Николић, Без смеха, без шале, без вица, Дневник, 12. XI 1974; М. Кујунџић, Манијаштво дугог даха, Дневник, 3. I 1984; П. Матеовић, Игра запретених страсти, Дневник, 7. IX 1986; В. Копицл, Претежно илустративно, Дневник, 23. IV 1991; Р. Путник, Потрошени животи, Политика, 3. V 1991; М. Мишић, Сценске илустрације, Борба, 6. V 1991; Д. Пејовић, Питања за чијим одговорима непрестано трагамо, Радио НСад, 18. VI 1991; Р. Путник, Вољени и невољени Џорџ, Политика, 2. II 1993.

П. М.