РОСИНИ Ђоакино ($$Гиоаццхино Россини&&) – италијански композитор (Пезаро, 29. II 1792 – Париз, Паси, 13. XI 1868). Путујући са родитељима по провинцијским позориштима, у којима је његов отац свирао рог и трубу а мајка певала, Р. је веома рано дошао у контакт са музиком. И сам обдарен лепим гласом, још као дечак певао је у црквама и свирао на разним инструментима. Као дванаестогодишњак почео је да похађа часове музике код Г. Принетија, Г. Малербија и А. Тезеја, а већ као четрнаестогодишњак је дириговао хором и оркестром једне оперске трупе, да би као шеснаестогодишњак написао своје прво веће дело – кантату Pianto d’armonia parla. Г. 1806. се уписао на Liceo Musicale у Болоњи, где му је наставник био чувени Падре Станислав Матеи. Због лоших материјалних прилика а и жеље за самосталним радом напустио је Конзерваторијум 1810. и ступио на пут оперског композитора. Прелазећи из града у град и испуњавајући уговоре са месним позориштима, писао је по неколико опера годишње. Два дела написана 1813, комична опера Италијанка у Алжиру и херојска опера серија Танкреди, доносе му широку популарност, тако да је већ 1815. добио место сталног композитора у једном од највећих театара Италије – у Опери Сан-Карло у Напуљу. Г. 1816. је за потребе римског позоришта написао своју најбољу комичну оперу Севиљски берберин и то у невероватно кратком року од свега три недеље. Након Берберина Р. је доживео светски успех и славу. Период његовог интензивног стварања трајао је скоро две деценије. За то време он је написао преко 30 опера и већи број оркестарских дела – увертира, серенада, корачница и маршева, као и камерних и вокалних дела – миса и химни, од којих се важнијима сматрају: Танкреди (Tancredi), Италијанка у Алжиру (L’ Italiana in Algeri), Елизабета (Elisabetta), Отело (Otello), Пепељуга (La Cenerentola), Господин Брускино или Случајни син (Il signor Bruschini ossia Il figlio per azzardo), Сврака крадљивица (La gazza Ladra), Багдадски калиф (Il Califfo di Bagdad), Жена с језера (La donna del lago), Мухамед (Maometto), Мојсије (Moïse), Севиљски берберин (Il Barbiere di Siviglia), Виљем Тел (Guillaume Tell), Stabat Mater и др. Бујна машта јужњачког мелодичара, жив темперамент и изврсно познавање оркестра спојени с јединственом способношћу брзог компоновања и спретног комбиновања његове су главне одлике. Особито јарки таленат испољио је у области комичне опере. Реалистичност животних записа, прецизност у обликовању карактера, живост родње, мелодијско богатство и искричава оштроумност обезбедили су његовим делима огромну популарност. Иако веома плодан, Р. данас траје на свим позорницама света захваљујући првенствено својој најбољој комичној опери Севиљски берберин, која се сматра најбољом комичном опером уопште. Уносећи својим сценским делима нов уметнички израз у традиционалну италијанску оперу, Р. је подстакао развој оперског реализма па се његово стваралаштво сматра новом етапом не само у италијанској него и у светској оперској уметности. У СНП је више премијерних извођења доживела његова опера Севиљски берберин.

М. Х.