РОСИЋ Владислав

РОСИЋ Владислав – преводилац. Ситудирао је филолошке науке на Универзитету у Бгду, учествујући у раду тек основаног друштва „Абрашевић“. Као суплент предавао је у Јагодини француски и српски језик 1908, а касније је био професор Прве економске школе у Бгду, односно Државне трговачке академије. Преводилачки рад почео је романом Пола Буржеа Војвоткиња у плавоме, објављеном у Бгду б. г. Између два рата успешно и плодно је преводио са француског, највише дела Гија де Мопасана (Јака као смрт, Замка, Исповест једне жене, Новеле) и Анатола Франса (Мишљења Жерома Коањара, Печењарница код краљице Педок, Савремена историја). Неки од његових превода издавани су и после Другог светског рата. Бавио се и кинологијом (у београдском годишњаку „Ловац“ 1927. је објавио чланак Птичар). Превео је драматизацију Дикенсовог романа Давид Коперфилд Макса Мореја, која је 1933. играна у београдском НП, а 1934. у Н-Оп.

ЛИТ: Споменица Абрашевић 1903-1933, Бгд 1934, с. 23; Споменица Прве економске школе у Београду 1881-1956, Бгд 1956, с. 124.

Б. Кв