РИСТИЋ Миодраг-Мика – глумац и преводилац (Београд, 4. VIII 1892 – Београд, 26. I 1933). Завршио је шест разреда гимназије у Бгду. Још као ученик играо је у Дечјем малом позоришту Бранислава Нушића и Михаила Сретеновића у Бгду. Касније је био члан неколико позоришних друшина: 1908. у нишком „Синђелићу“, исте г. играо је и у дружини Ђуре Протића, 1909. био је код Богобоја Руцовића, 1910. код Михаила Лазића Чичка, а затим у „Заједници“ Симе Бунића. Члан НП у Бгду постао је децембра 1911. За време Првог светског рата наступао је 1917/18. у позоришту „Тоша Јовановић“ у Водену у Грчкој. После рата поново је био члан НП у Бгду до 1928. са паузом током 1923, када је радио као глумац и редитељ у НП у Сарајеву. После одласка из НП 1928. основао је оперету у сали хотела „Луксор“, а 1929. водио је позориште код „Боровог парка“, затим 1932. Позориште на Врачару. Ово његово самостално бављење позориштем није било превише успешно првенствено због финансијских проблема, али и због болести која га је задесила. Био је покретач и уредник часописа „Глума“ 1921-1922. Са руског језика је превео комаде: Без кривице криви Островског, Соба бр. 6 Чехова, Прича о господину Соњкину Јушкјевича. Бавио се сликарством, нарочито карикатуром. У СНП су у његовом преводу изведене Соба бр. 6 и Прича о господину Соњкину, у којој је играо и насловну улогу на премијери заменивши Михаила Ковачевића. Иако није познато да је говорио италијански језик, наводи се и као преводилац комада Дон Пјетро Карузо Роберта Брака (у СНП 1920).

ЛИТ: Др. М. Стојков, Прослава шездесетгодишњице Српског народног позоришта, Јединство, 2. VI 1921, бр. 597, с. 1-2;  А-м, Прослава 60. годишњице Српског народног позоришта, Застава, 5. VI 1921, бр. 125, с. 2; О. С(уботи)ћ, Прича о Соњкину (премијера 12. XI), Застава, 15. XI 1925, бр. 262, с. 2; А-м, Szonykin úr fönyermínye, Délbácska, 14. XI 1925, бр. 265, с. 7; С. З. Прича о г. Соњкину, Јединство, 22. XI 1925, с. 3.

М. Л.