РИСТИЋ Душан – сценограф и костимограф (Комлошул Маре, Румунија, 28. X 1913 – Београд, 27. VII 1995). Средњу школу започео је у Темишвару (до 1927), а наставио у НСаду и Бгду, где се потом уписао на Уметничку школу (1935). Фигурално сликарство је учио код Петра Добровића (1936). Р. студије на Академији за ликовну уметност у Бгду (1937-1941) прекинули су окупација и Добровићева смрт. Како се код њега кроз дружење са глумачким светом јавило занимање за позориште, почео је да ради у сликарској радионици НП у Бгду, у којем је, као сценограф, дебитовао представом Шехерезада (1945). Као стипендист боравио је у Паризу (1950. и 1952) и Лондону, где је допунио и усавршио своја знања из области сценографије и костима. Све до 1965. запажено се бавио и чистим сликарством и излагао самостално и колективно (на УЛУС-овим изложбама осам пута, два пута на Ријечком салону, на београдском Октобарском салону, Тријеналу југословенских цртежа, Тријеналу ликовних уметника, Ликовној јесени…). У југословенској галерији у Паризу је 1952. излагао са Љубицом Сокић, затим у Лондону, па поново у Паризу и у Барселони. Међутим, све више заузет позоришним, филмским и телевизијским декором и костимом, опремом и илустрацијом књига и професуром на Академији примењене уметности, постепено је напустио штафелајно сликарство. Током своје позоришне каријере опремио је сцену и креирао костим за скоро 250 позоришних представа; осим рада у свим београдским позориштима, више пута је гостовао у загребачком ХНК, СНГ у Љубљани и Марибору, сарајевском НП и театрима у Титограду, Скопљу, Мостару, Крагујевцу, Зрењанину, Крушевцу, Новосадском позоришту (Ujvidéki színház), као и у иностранству: у Бечу (две представе у Државној опери), Единбургу, Бриселу, Риму (Опера), Букурешту, Темишвару, Клагенфурту, Паризу и Благоевграду; учествовао је и на многим изложбама сценографије и костима (Стеријино позорје – 1959, 1962, 1966, 1972. и 1975; Прашки квадријенале – 1967. и 1971; VI бијенале у Сао Паолу – 1961; Октобарски салон – 1969; поводом стогодишњице професионалних позоришта Југославије – Бгд, 1961. и стогодишњице НП у Бгду – 1968). Самосталну изложбу декора и сценског костима уприличио је у Бгду 1970; репродукције његових радова објављене су у више светских позоришних публикација (Лондон, Минхен, Париз, Брисел). Добитник је многих награда и признања: Златно перо Бгда за илустрацију књиге (1958), Стеријина награда за костим (Краљева јесен, 1966), Октобарског салона са сценографију (Зимска бајка, 1969), Октобарска награда Бгда (за изложбу декора и сценског костима, 1970). Одликован је Орденом рада са златним венцем (1973). Београдски студент Ј. Симић је 1976. дипломирао радом на тему Д. Р. и његово дело. У СНП је приредио декор за представе На лепом плавом Дунаву, Американац у Паризу и Каплар и цар, а у двострукој улози – као сценограф и костимограф – учествовао је у представама: Шехерезада, 1001 ноћ, Ромео и Јулија, Жизела, Крчаг, Демон злата, Мале играрије, Балетска свечаност, Силвија и Слово светлости. Оцену о Р. уметничком раду, врло прикладну и за новосадски опус, дала је др Катарина Амброзић у Енциклопедији ликовних умјетности (Згб 1966, с. 100): „Својом концепцијом сценског декора, на основу крајње сажете употребе линија и боје, уноси у југословенску сценографију једну врсту просторног цртежа којим је особито у опремама балетских дела остварио амбијент ритма и поезије“. Посебан квалитет Р. је у чињеници да је најчешће радио комплетну сценску опрему (декор и костим) и тако постизао апсолутно јединство стилског и сценског мишљења, потпуно колористичко прожимање и синтезу свих ликовних вредности.

ЛИТ: П. Васић, Изложба Љубице Сокић и Душана Ристића, Политика, 5. XII 1951; Ј. Кулунџић, Поздрављена премијера новосадске Опере, НС, 1956, бр. 108-109; Н. Грба, „На лепом плавом Дунаву“ и „Американац у Паризу“, Дневник, 28. III 1961; С. Селенић, Тотални или ритуални театар, Борба, 23. II 1967; Ј. Шулхоф, Игра са препонама, Дневник, 19. III 1967; Б. Рушкуц, Чаробни спектакл, Дневник, 26. V 1968; С. Савић, Поново Жизела, Дневник, 10. I 1971; С. Савић, Силвија – нимфа богиње Дијане, Дневник, 14. V 1978; М. Сујић-Виторовић, Пасторала данас, Политика, 15. V 1978.

Д. В.